Све недоумице око тога да ли ће грађани истрајати и доћи на плато упркос светлуцању претпразничног Београда распршиле су се убрзо. Окупило се макар толико људи колико и прошли пут, можда и нешто више.

Скуп је отворио глумац Бранислав Трифуновић. Он је председнику Србије Александру Вучићу поручио: „Све смо више бесни, биће нас све више, престани с лажима и послушај шта ти народ каже.“ 

На скупу су потом говорили Милан Јовановић, новинар портала Жиг Инфо којем је недавно запаљена кућа и карикатуриста Душан Петричић који је нагласио: „Две најбројније политичке групације у овом народу су они које није срамота и они које је срамота. Мене је срамота да седим кући док ова власт ради то што ради.“

Између два протестна слупа издешавало се на политичкој сцени доста тога. Саша Јанковић, према којем би можда део шетача могао осећати извесне политичке симпатије, бацио је бели пешкир у политички ринг и повукао се из политичког живота. Осим тога, Српска напредна странка (СНС) је победила на локалним изборима у местима у којима протестни шетачи највероватније нису никада били. Тамо страначки људи са списковима контролишу излазност, а СНС-ови државни секретари из Београда обилазе полицију. Онако, да јој се нађу.

У српској провинцији је напредњачки свет Александра Вучића још увек идиличан. Ипак, његово понашање после изборне победе могло би привући још више грађана на београдске протесте. Људи се питају у којој би се то европској земљи најмоћнији човек у држави обратио јавности да објави успех своје странке у варошици која броји неколико хиљада душа?

Тешко да нормални грађанин Немачке може да замисли Меркелову како излази пред камере да би објавила победу демохришћана у Раценриду, месту за које људи из немачких градова никада нису ни чули. Немачка канцеларка не би могла да се одбрани од сатиричара, који би јој се урнебесно наругали. Дакле, наслов „Меркелова се радује победи у Раценриду“ био би могућ само изнад чланка у неком жестоком сатиричном магазину.

Али вест „Вучић изјавио да је упркос великим притисцима СНС убедљиво победио у Лучанима“ у Србији не спада у сатирични жанр већ у политички ријалити на скоро свим каналима. Дакле, оно што би у уређеним државама било смешно, у Србији је смртно озбиљна ствар. Грађани су између осталог и зато бесни.

Право, правда, поштење

Главни захтеви шетача остају исти: Проналажења криваца за политичко насиље у којем је најпре медијски линчован па онда убијен Оливер Ивановић, које је на својој кожи осетио Борко Стефановић, али и новинар из Гроцке Милан Јовановић. Сада су постављени и други захтеви. „Пет минута за пет милиона“ је слоган који се обраћа јавном телевизијском сервису који финансирају сви грађани. Демонстранти захтевају од РТС-а управо то – да буде сервис свих, а не прћија моћних. „Уместо тога, РТС је саучесник у прикривању истине и креирању паралелне, лажне стварности коју Александар Вучић ствара већ шест година“, наводи се у саопштењу организатора протестне шетње.

Док колона иде Македонском, па Светогорском, маса људи је све већа и наводи на питање: Зар грађани у Србији године 2018. опет  морају да се боре уличним протестима за ствари које спадају у демократску азбуку? Да проради правна држава? Да се произведу уравнотежени медијски садржаји? Изгледа да морају.

Предозираност Вучићем, његово свеприсуство од Лучана до Брисела, све више нервира људе. Почињу да схватају како жеља за тоталном пропагандном надмоћи уз прећуткивање, маргинализовање и вређање свега друкчијег није само српски прљави начин политичке борбе већ у себи има и нечег злокобно тоталитарног.

Вуду Вучко

Овај пут је међу демонстрантима било више различитих застава и парола. Од руске заставе до заставе дугиних боја коју су носили ЛГБТ активисти. Додуше, организатори су потрудили да раздвоје присталице „Двери“ и активисте са заставама дугиних боја, али је постигнута мирољубива коегзистенција. Изгледа да се спектар грађанског протеста заиста шири. Примећено је и дискретно присуство страначких лидера опозиције. Један дечко је носио шарену заставу на којој је било написано: „Нисам глуп“. 

Довитљиви трговац Д. своју је приручну тезгу распаковао у Таковској и понудио крпену лутку која неодољиво подсећа на председника државе. Назвао ју је „Вуду Вучко“. Лутка и иглица којом се боде коштају 300 динара. Д. каже да је продао стотинак комада.

Пошто ни председник државе ни његови фанови до сада на себе нису скренули пажњу смислом за хумор, овде не наводимо пуно име трговца. Не може се сасвим искључити могућност да би у таблоиду склоном величању лика и дела председника државе могло да осване: „Крволочни плаћеник опозиције покушао убиство председника колективним врачањем“.

Новинске агенције су навеле да је поворка шетача у ширини улице била дугачка преко километра. Организатори су назначили број од 35 до 40.000 учесника. Власт ће их традиционално видети разређене. Један момак је носио транспарент: „Ја заузимам 5 м2“. Вицкаста алузија на покушаје председника и његових министара да пуну улицу изброје као полупразну.

О протестима који су били најбучнији управо пред зградом РТС-а, Други дневник ове медијске куће известио је тек у 29. минуту. Укупно два минута. Промашили су захтев грађана за три петине.

Протест је завршен на Славији, организаторка Јелена Анасоновић је најавила да се грађани окупљати сваке суботе док не буду испуњени њихови захтеви и рекла да ће следеће окупљање бити за седам дана, у суботу, 29. децембра.

Прочитајте ОВДЕ и како су домаћи медији пропратили овај протест на којем је било више десетина хиљада људи.

Извор: Дојче Веле