У тој потпуно новој парадигми, Русији се додељује посебна улога ,,моста” који ће повезивати економске, политичке и културне системе различитих земаља. Запад може критиковати и демонизовати Москву колико год жели, али процес евроазијских интеграција већ је неповратан.
,,У академским круговима и на највишем нивоу у Русији, се већ неколико година расправља о појму такозване Велике Евроазије, што значи да ће ова идеја бити темељ спољне политике земље у блиско предвидивој будућности. Заправо, то је на економском форуму у Ст. Петерсбургу 2016. године председник Владимир Путин прихватио као иницијативу стварања ,,великог евроазијског партнерства”, пише Пепе Ескобар.
Концепт Велике Евроазије темељи се на идеји окретања Русије на Исток, у Азију, дом економских и технолошких тржишта будућности. Сходно томе, главну улогу у спровођењу те идеје треба да игра спајање с кинеском иницијативом ,,Један појас – један пут”. Али такво уско стратешко партнерство с Пекингом не значи да је Москва спремна да напусти своје историјске везе са Европом, подсећа аутор чланка.
Наиме, руски стручњаци, посебно на Далеком истоку, свесни су да је међу великим делом елите у земљи евроцентризам још увек јак. Уосталом, током три века је готово целокупни економски, демографски и идеолошки систем Русије био уско испреплетан са Европом.
Земља је од западних комшија позајмила многе аспекте високе културе и систем војне организације. Али је тек сада, према заговорницима Велике Евроазије, дошло време да Русија заузме њену јединствену позицију на раскршћу цивилизација и постане, не само место на којем ће се одвијати трговина и међусобно повезивање, него прави ,,мост” између различитих култура.
Током свог боравка у Русији је Пепе Ескобар разговарао с многим аналитичарима, од којих највише са директором Фондације ,,Клуба Валдаи”, Јарославом Лисоволиком, аутором књиге ,,Геоекономска стратегија Русије за Велику Евроазију”, др. Гленом Диесеном, деканом московског Факултета светске економије и светске политике И почасним председником Савета за спољну и обрамбену политику Сергејом Карагановим.
Из тих разговора новинар је научио ,,нешто запањујуће и готово потпуно занемарено на Западу”. Према ономе што је чуо, Москва настоји да створи сасвим нову парадигму, која ће утицати не само на геополитику и геоекономију, већ и на културу и идеологију.
Данас већ постоје врло повољни услови за то. Што се САД више усресређују на задржавање Кине, то је јачи ,,вакуум моћи” у североисточној Азији, а полако, али сигурно, Јапан и Јужна Кореја се приближавају Русији.
За западне посматраче који нису упознати са историјом Русије, вероватно ће бити изненађујуће да сазнају неке од аргумената заговорника Велике Евроазије. Тако је Сергеј Караганов у низу есеја ,,Напред у Велике океане” разговарао о утицају Византијског царства на развој Русије, која је успела да сачува класичну културу, али и да усвоји најбоље источне културе, док је Европа проживљавала раздобље ,,мрачног средњег века”.
С друге стране, Русија, попут Кине, преузела је неке аспекте политичког система од Монгола. Важно је напоменути да док Париз или Берлин понављају да је руски политички систем ауторитаран и ,,нелибералан”, водећи руски научници тврде да тржишна економија заштићена војном силом може бити продуктивнија од западне либералне демократије која је превише рањива на кризу.
Смештена између Европе и Азије, Русија постаје најлогичнија и практично нужна рута која повезује два дела света. И овде је вредно размишљати о важности Транс-сибирске железнице, главне евроазијске железничке артерије данашњице. Модернизација ове руте, заједно с великим кинеским пројектом железничке мреже великих брзина, пружиће још ефикаснију поруку.
Процес евроазијске интеграције у групу заједничких економских иницијатива поступно укључује Иран, Турску и Индију. Казахстан истовремено суделује у Евроазијској економској унији и пројекту ,,Један појас – један пут”. Наравно, руске власти активно привлаче партнере за развој регија Далеког истока, које ће морати да играју важну улогу у пројекту Велике Евроазије.
Почетком XX века су, географ Петар Савицки, геополитичар Георгиј Вернадски и филозоф Владимир Иљин говорили о концепту евроазијатизма, гледајући на Русију као сложени спој истока и запада, а на Русе као на припаднике народа који је ,,апсолутно јединствена евроазијска заједница”. Пепе Ескобар каже како је овај приступ данас посебно важан.
Међутим, како истичу модерне присталице Велике Евроазије, њихов концепт није усмерен против Европе или против Запада. Напротив, он подразумева заједничку сарадњу и она је нужна.
Рад на концепту Велике Евроазије још увек је у току, али већ је јасно да је то врло храбар и велики пројекат у којем би Русија требало да постане веза која уједињује економске системе северне Евроазије, средње и југозападне Западне Азије, тврди аутор.
Данас су Русија и Кина, према Ескобаровим саговорницима, постали ,,неизбежни савезници”, јер су њихови циљеви стварања мултиполарног света врло блиски.
,,Поступак је неповратан. Пси демонизовања, одвраћања, санкција и чак рата могу лајати колико год желе, али караван евроазијских интеграција путује даље”, закључује Ескобар.
Сиријска војска жестоко ударила по џихадистима у Ал-Латамини. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: logicno. com
