Узалуд им труд. Од празника до празника, већ 27 година, Вуковарци чекају да у граду поново засија живот. А то је као да ишчекују Годоа.
- Ми смо утучени и обезнађени, и то нема везе с тим јесмо ли ове или оне нације - невољно, накратко застаје старији господин.
- Погледајте центар града! Требало би да врви од људи, а Вуковар је из године у годину све празнији.
Одлазе и Хрвати и Срби. Први махом у Ирску и Немачку, а Срби на све стране света. Град тренутно има 27.000 житеља, трећина су Срби. Предстојећу годину наши сународници дочекују са додатном горчином и стрепњом, за коју је директно одговоран градоначелник града на Вуки Иван Пенава (ХДЗ). У његовој режији је 13. децембра у граду одржан протестни скуп који су "красила" усташка обележја, а све поводом "срамотног ћутања хрватских државних институција о процесуирању свих одговорних за убијене и нестале жртве агресије на Вуковар и Хрватску". Томе је 6. децембра претходило хапшење двојице Срба - Владимира Везмара (64) и Милана Ивановића (63) из Вуковара, и привођење још тројице због сумње да су као припадници ТО "Петрова Гора" и "Сајмиште" у септембру 1991. године учествовали у затварању и злостављању цивилног становништва. На логично питање где су се до сада крили "докази" против људи који су баш зато што су им руке чисте и нису никада доспели ни на једну листу сумњивих одлучили да остану у свом родном граду, хрватска власт не даје одговор.
Када су Срби покушали да укажу на сав бесмисао ових оптужби, вуковарски ХДЗ је затражио забрану рада Демократског савеза Срба, уз оптужбу да његови чланови износе неистине о рату деведесетих. На то је Пенавин заменик, Србин Срђан Милаковић, јавно показао списак четрдесет двоје Срба који су као цивилне жртве настрадали јула и августа 1991. године. Међу њима је и отац ухапшеног Везмара, кога су хрватски екстремисти убили на кућном прагу.
- Порука из ових догађаја сасвим је очигледна: Ниједан Србин се овде не сме осећати сигурним ни 30, ни 50, ни 100 година после рата деведесетих година - каже Срђан Јеремић, председник Заједничког већа општина у Вуковару.
- Уколико живимо у друштву које покушава да релативизује трагедију Јасеновца, чак и да оспори да су се тамо злочини уопште догодили, а то ради и државна телевизија, то говори колико је хрватско друштво скренуло на крајње радикални смер и да од Срба прави дежурне кривце, страхом их подстичући на одлазак.
Срби су већ у неколико наврата тражили да се у Вуковару подигне споменик цивилним жртвама, али тај њихов захтев никада није разматран. Овде ни цивилне жртве немају право "грађанства" ако су српског рода.
Срђан Колар, председник Градског одбора СДСС, најснажније странке наших сународника у Хрватској, осуђује захтев за забрану рада Демократског савеза Срба.
- Да ли је следећи корак тражење забране и СДСС-а, само зато што ми годинама инсистирамо управо на тим питањима, како би се стање у Вуковару покренуло с мртве тачке за добробит грађана свих националности - категоричан је Колар, указујући да управо због сталног подстицања тензија инвеститори деценијама заобилазе Вуковар.
Привреда у овом граду, који се некада, уз остала индустријска предузећа, дичио гигантом "Борово" са 24.000 радника, већ дуго не показује знаке живота. Оно што је од "Борова" преостало, а реч је о једном скромном погону, упошљава свега 800 људи. Мала привреда је готово замрла - све су малобројније занатске радње. Посла има само у трговинским ланцима, болницама, школама, полицији и другим државним службама. Плате су по правилу минималац. Од јануара, износиће близу 3.000 куна (око 400 евра).
- Не може се под таквим условима опстати - каже Александар Осхуст, који већ пету годину само о празницима долази у родни град из Немачке.
- Тамо имам добру плату, али тешко се одупирем носталгији. Сваке године у ово време у Вуковару примети понеку обновљену зграду, али и све мање житеља. Са великом пажњим исповест Осхуста слуша Петар Драгосавац, власник кафића "Ел Маритино". Четрдесет четири су му године, има двоје деце, а од посла у кафићи који је отворио 2005. све теже живи.
- Не долазе овде само Срби, увек је ту мешовити састав. Искрсне понекад некаква вербална провокација, али углавном све прође у коректном тону. Међутим, гостију је све мање, а нарочито недостају млади људи - каже Петар, и не крије да би и он отишао, само да има где.
Син му се уписао у први разред и има само три другара у разреду. Српске деце све мање је у школама у којима се настава одвија на српском језику, али према наставном плану државе Хрватске. Претходних година млади Срби махом су одлазили на студије у Нови Сад и Београд, али у последње време приметно је да се неки од њих одлучују да студирају у Загребу и Осијеку.
Разлог: Диплома са факултета у Србији све теже пролази нострификацију у агенцији за признавање стечених звања у иностранству.
Како у оваквом колоплету препрека и све тање наде очувати српски идентитет?
Славко Бубало, уредник српског листа "Извор" који се једини у Хрватској у целости штампа ћирилицом, наводи пример недавне трибине посвећене очувању српског идентитета, где су окупљени покушали да дефинишу садашње стање.
Питања и одговори су гласили: Да ли је у овом тренутку ослонац нашег постојања српски језик? Није, јер у Вуковару говоримо мешавином екавице и ијекавице. Да ли смо одани својој цркви? Да, али не у довољно великој мери. Да ли је ћирилица наш стуб? Није, све док има Срба који калкулишу да је уносније штампати књигу на латиници него на ћирилици и да је сигурније узети личне исправе на латиници.
- Произилази да је инат најчвршћи стуб нашег идентитета, а то само по себи неће бити довољно за наш опстанак ако не учвсртимо преостале "стубове" - каже на крају Бубало.
Пренет иконостас, обнова Српског дома
Обнова православног Саборног храма из 1737. године посвећеног Светом Николају, који је запаљен 1991. године, завршена је пре неколико година, а ових дана овамо је пренет иконостас који су рестаурирали стручњаци Покрајинског завода у Новом Саду. Допремљене су и рестауриране иконе које би до Божића требало да буду поново уграђене у иконостас. Старешина храма Саша Кузмановић нада се да ће поводом најрадоснијег празника црква бити дупке пуна. У току је и обнова Српског дома, за који је Влада Србије издвојила знатна средства.
Пропала норвешка школа
Пре неколико година Норвешка је издвојила средства за установљење мешовите школе коју би заједно похађала српска и хрватска деца. Инвестиција није успела јер се у предуписном року пријавио само један ђак, али су се убрзо и његови родитељи поколебали.
Емануел Макрон поново ударио на српски народ. Погледајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
