ПМ-10, како смо писали, јесте прашина мања (ПМ) од 10 микрометара и представља смешу дима, чађи, прашине и киселине, уз тешке метале попут олова, кадмијума, никла и арсена, а настаје као последица комбинованог утицаја грејања, саобраћаја и индустрије. Уз те ПМ-10 увек иду и ПМ 2.5 честице које још лакше доспевају у организам јер су ситније, и управо оне са собом носе тешке метеле.
Начелник Одељења за контролу квалитета ваздуха у Агенцији за заштиту животне средине, Миленко Јовановић, објаснио је како оне могу доспети у организам и зашто су још опасније.
- Суспендоване честице, које су најодговорније за загађење ваздуха у највећем броју градова и насељених места, представљају највећи ризик по здравље људи јер су често носиоци тешких метала и других токсичних једињења присутних у ваздуху и који са њима доспевају преко респираторног система у људски организам - објашњава он.
Како каже, ПМ-2.5 су само део спектра тих суспендованих честица.
- А опасније су јер директно улазе у алвеоле. Улазе у крвоток без механичког задржавања управо због своје димензије, ситније су. За њих се "каче" други полутанти попут тешких метала - објашњава Јовановић.
Поједностављено, како објашњава, ПМ-10 и ПМ-2.5 су неодвојиве или око две трећине тих ситнијих честица зараправо се налази у ПМ-10. Кроз њих, тако, у наш организам уносимо све најгоре индустријске отрове.
Ваљево један од најзагађенијих европских градова
Према последњим подацима, Ваљево, Сарајево и Тузла су градови у којима је степен загађења највиши, гледано на нивоу целе Европе.
- Осим Ваљева, повећане концентрације загађујућих материја, првенствено ПМ-10 честица су изразито веће у зимским него у летњим месецима у још неколико градова у Србији. То су Ужице, Косјерић, Смедерево, али и Ниш, Крагујевац, Суботица, Београд, Нови Сад, Сремска Митровица и Краљево - набраја Јовановић.
Због ПМ-2.5 честица, стање црвеног метеоаларма или највећег степена приправности проглашавано је у Пекингу ранијих година. Такав сценарио не очекује Србију, бар не за сада, сматра Јовановић, јер "није толико индустријска земља као Кина".
Према прошлогодишњим подацима Светске здравствене организације, најзагађенији град је био Забол у Ирану где је концентрација ПМ-2.5 честица била и до 20 пута већа од препорученог нивоа. Одмах иза њега, била су два индијска града - Гвалиор и Алахабад.
Зашто је током зиме ваздух најгорег квалитета?
Како објашњава Миленко Јовановић, три фактора су пресудна за загађење ваздуха током зиме.
- Концентрације полутаната у зимском периоду су последица емисија из индустрије, саобраћаја и индивидуалних ложишта која често користе неквалитетна фосилна горива и имају непотпуно сагоревање. Када се уз то зна да су зими често периоди стабилног времена са високим притиском, ниским температурама, временом без ветра и падавина јасно је да тада долази до вишедневног повећања концентрација емитованих полутаната, посебно ПМ честица, у приземном слоју ваздуха - прича начелник Одељења за контролу квалитета ваздуха.
Он још додаје да на лош квалитет ваздуха, осим извора загађивања и неповољних метеоролошких услова, утиче и положај градова у долинама и котлинама.
У Бору бољи квалитет ваздуха
Иако ситуација није нимало наивна, из Агенције за заштиту животне средине ипак стиже једна охрабрујућа информације. Наиме, вишегодишње праћење концентрација полутаната у амбијенталном ваздуху "не показује тренд повећања".
Такође, основана је и радна група за смањење аерозагађења, те су поједине спроведене мере довеле, у неким градовима, до мањег или већег побољшања квалитета ваздуха.
- Типичан пример је Бор где је од пре две године, изградњом нове топионице, вишеструко смањена концентрација сумпор-диоксида на дозвољен ниво кад је у питању средња годишња вредност - каже Миленко Јовановић.
Како смањити загађење у Србији?
Јовановић наглашава да држава и грађани могу заједничким снагама изборити да здравије дишу.
- Држава преко својих нивоа власти, од републике преко покрајине и локалних самоуправа, даје пример бриге о здрављу људи преко мера за смањење аерозагађења, али и појединци морају знати да својом активношћу могу дати значајан допринос квалитетнијем ваздуху знајући да су емисије полутаната често збир појединачних извора загађења. Један угашен аутомобилски мотор на семафору је безначајан допринос општој оцени квалитета ваздуха, али мотори свих возила у саобраћају нису безначајни - закључује Јовановић.
Агенција за заштиту животне средине у оквиру државног мониторинга квалитета ваздуха, прати концентрације сумпор-диоксида, азот-диоксида, угљен-моноксида, приземног озона, и суспендоване честице фракције ПМ-10 и ПМ-2.5.
Тренутно стање загађености ваздуха у целом свету можете пратити уживо на овом линку, као и на сајту Агенције за заштиту животне средине.
Прочитајте ОВДЕ шта је рекао Вучић о протестима.
Извор: Блиц
