Пиши: Никола Чукановић, дипл. инж. ел., Београд, стални судски вештак за електротехнику
Истрагу је обуставио међународни тужилац Џуд Романо 17. јануара 2012. године, неколико дана пре него што је напустио територију БиХ. При тој истрази, утврђено је да је 2. и 3. маја 1992. године, при нападу зелених беретки и припадника МУП-а БиХ на колону ЈНА, која се повлачила из Сарајева, убијено седам, а рањено 14 особа.
Саопштено је да ће истрага бити настављена против петоро осумњичених за убијање рањених војника ЈНА, који су „били онеспособљени за борбу, као и за малтретирање и злостављање заробљених војника и официра бивше ЈНА, те против осумњичених за командну одговорност”. Рок за обнову поступка је био три месеца.
Пошто је рок пробијен, а истрага није настављена, адвокат породица жртава настрадалих у овом случају поднео је кривичну пријаву против Гордане Тадић, в.д. главног тужиоца Тужилаштва БиХ, па је за очекивати, да ће овај судски процес ускоро бити настављен. Према подацима о истрази са којима располажу правни органи Републике Српске, 2. и 3. маја 1992, у Добровољачкој је убијено 43, рањено 73, а више од 200 војника и официра је заробљено. Легални органи РС сматрају да је догађај у Добровољачкој био испланиран од стране бошњачког руководства из Сарајева, с обзиром на то да је Алија Изетбеговић повукао свој потпис са Кутиљеровог плана, месец дана пре тог догађаја. Због наведених драстичних разлика, у налазима првог истражног поступка, који је водио међународни тужилац Романо, и налаза правних органа РС, а посебно незадовољства породица жртава, које преко својих адвоката упорно, и са правом, траже обнову поступка, Уставни Суд БиХ је донео наведену одлуку.
Књиге из Правдине интернет продавнице можете погледати ОВДЕ.
Оно што је аутору овог текста, као стручњаку електротехнике, и у том моменту припаднику ЈНА, запало за очи, јесте снимак догађаја из Добровољачке улице, који је РТС приказала у вечерњем дневнику маја 1992, у којем је речено да су у Добровољачкој, са обе стране улице били постављени штапни изолатори, који су на себи имали голе бакарне проводнике. После предаје Алије Изетбеговића, који је био талац ЈНА, зеленим береткама, непозната лица, пустила су напон од 230 волти, а зелене беретке су почеле да пуцају на колону ЈНА. У метежу због пуцњаве, многи војници и официри су искакали из возила да би се спасили, право на голе бакарне проводнике, који су били под високим напоном.
Предлажем РТС-у да те снимке пронађе у својој архиви и поново неколико пута прикаже ради сагледавања целе ситуације, па ако се установи да је информација била тачна, да снимке достави правним органима БиХ и РС, који ће од Суда БиХ затражити проширење оптужнице против оптужених и других, за сада непознатих, саучесника у овој трагедији. Поред наведеног, тачне аргументе у вези са овим случајем, треба потражити и од живих сведока из Добровољачке, припадника српске и бошњачке националности, као и ангажовањем судских вештака, електротехничке и медицинске струке.
Аутору овог текста је познато да су до сада у свету забележена само два оваква злочина: у кампућијско-камбоџанском рату давних седамдесетих година, а други, у иранско-ирачком рату током осамдесетих година прошлог века, кад су ирачки војници, због малобројности и страха, ради сопствене одбране, поставили живи напон у барама делте реке Тигар, недалеко од Басре, при једном масовном нападу иранских војника.
Такође предлажем правним органима БиХ и Републике Српске, да за главног сведока догађаја у Добровољачкој позову канадског генерала Мекензија, који је тада био главнокомандујући Унпрофора у БиХ, који је испред Унпрофора водио целу операцију извлачења колоне ЈНА и био сведок наведених догађаја, после чега је убрзано револтирано напустио БиХ, вратио се у Канаду, где и данас живи као пензионер и редовно посећује српске цркве у Канади и САД, вероватно због разочарања које је доживео у Сарајеву 3. маја 1992. године.
Toма Фила открио до сада необјављене ствари о Ђинђићу, Слоби, Легији и Аркану, о чему се ради сазнајте ОВДЕ.
