Фабриковање криза, полемика, институционалних клинч ситуација, постало је заштитни знак Трамповог боравка у Белој кући. Одласци генерала Џејмса Матиса и Џона Келија из Пентагона и Беле куће, блокада буџета за 2019. годину због изградње зида на граници са Мексиком, најава отказа директору Федералних резерви због повећања каматне стопе и предстојећи нови сазив Конгреса само су предјело дуге кампање за председничке изборе у 2020. години.
Америчка демократија се разликовала од европске по свом капацитету да окупи обе странке и њихове струје (кокусе) око тачака од националног интереса и темељних вредности америчког друштва. Тај капацитет је у потпуности ископнио за две године Трамповог председниковања. Ако ишта буде остало од Трамповог мандата у Белој кући, као његова заоставштина, то ће бити ровови које ће Американци тешко затрпати у годинама које долазе.
Трампова владавина била је изразито конфликтна у претходне две године и поред републиканске већине у оба дома Конгреса. Са Представничким домом у рукама демократа, математички је доказиво да ниједна иницијатива Доналда Трампа неће проћи. Истовремено, редови демократа су попуњени новим снагама изразито „антитрамповски“ настројеним, тако да ће већ од јануара пљуштати захтеви за новим конгресним истрагама везаним за Трампа и његову породицу.
Од 3. јануара, када почиње са радом нови сазив Конгреса, Тхе Доналда чека ново искуство: снага америчке демократије оличена у противтежама, стриктне поделе власти и контроле законодавне власти над извршном. У новој књизи професора политичких наука Дагласа Кринера, под насловом „Инвестигатинг тхе Пресидент“, на емпиријски начин се показује да конгресне истраге веома шкоде председничким мандатима, односно што је више конгресних истрага, то је штета већа по мандат председника САД.
Демократе неће покренути поступак за опозив председника (импеацхмент) али ће лансирати серију истрага у Конгресу које се неће зауставити само на Трамповим пореским пријавама, већ ће циљати и на откривање истине како су се Трамп и његова фамилија обогатили и како се и даље богате.
Колатерална штета Трампових проблема у САД и будућег рата са Конгресом биће цео свет. Пошто ће Доналдов круг деловања на унутрашњем плану бити драстично редукован, због кохабитације са демократским Представничким домом, његова пажња ће све више бити усмерена на спољну политику, где амерички председник по слову устава има одрешене руке. У Вашингтону се више нико не би изненадио ни да се пробуди једног јутра и прочита да председник Трамп на друштвеним мрежама најављује почетак процеса повлачења САД из НАТО-а и трупа из Јужне Кореје и Јапана. Зато је одлазак генерала Џејмса Матиса изузетно лоша веста за САД, Европу и слободни свет.
Генерал Матис, заједно са генералима Келијем и Мекмастером, био је апострофиран у колоквијалним разговорима у Вашингтону и Бриселу као „заштитни појас одраслих људи“ који гарантују минимум стабилности и одговорности Трампове администрације. Они су били нека врста гаранције да Трамп неће довести Америку и цео свет у опасност. Матис је био буквално једина особа у Трамповом тиму која је уживала подршку обеју странака. Његово именовање за шефа Пентагона је одобрено са 98 од 100 гласова сенатора.
О чему су разговарали Путин и Меркелова, погледајте ОВДЕ.
Извор: Недељник
