Пише: Ранко Пивљанин
Вукову азбуку су абтејтовали са неколико слова и добили црногорски језик са чијим фонемама су, уз предсједника, највише профитирале речи гузица и сјекира.
Једног дана 2000. године, када су били у пролазу кроз Цетиње, свратили су у тамошњи Центар безбједности и регистровали Црногорску православну цркву. Сад чекају други Христов долазак, а нема где друго но у „Сплендид“, како би пререгистровали вернике.
И сама црнogорска власт је фалсификат, јер су се пре три деценије као најцрњи, то јест најцрвенији комунисти продали народу под лажном етикетом некаквих социјалиста, па је и по томе Црна Гора уникат, јер једино тамо комунизам никад није оборен.
Са традиционалне црногорске капе су уклоњени четири С, па кад је ономад Мило Ђукановић папи Фрањи поклонио овај део традиционалне народне ношње, у ствари је „Светом оцу“ увалио фејк. Али не фали, добро ће та капа доћи у Ватикану кад се заокружи научно дело Савића Марковић Штедмилије и Секуле Дрљевића, те Црна Гора коначно постане Црвена Хрватска.
У складу са захтевима новог доба и нове политике, стихови овог потоњег, који је на Нирнбершком процесу осуђен као ратни злочинац, налазе се у црногорској химни. На коју се, додуше, народ диже на ноге само уз претњу оружаном силом и затвором.
У офанзиви новог идентитетског инжењеринга мало се као чврст орах показао владика Петар Други Петровић Његош, па су му инжењери нових црногорских душа покушали доакати са две стране. Прво су га прогласили „геноцидним песником“, а потом су, за сваки случај, из његових дела поизбацивали све оно што је носило српски предзнак. Нисам обавештен да ли су преименовали и „Огледало српско“, али ће се неко решење већ наћи.
Ако су већ Десанку Максимовић, Алексу Шантића, и Змаја заменили горостаси попут Шима Ешића, Назмија Рахманија, Шукрије Панџе и сличних, наћи ће се неко адекватан да замени и Његоша. Треба само мало више пажње обратити пажњу на песничке таленте по Тузима и Рожајама.
Кад се све ово има у виду, уопште није јасно зашто се диже прашина око тога што је црногорски парламент пре неколико дана резолуцијом поништио одлуке Подгоричке скупштине из новембра 1918 године која је изгласала уједињење са Србијом. Да не будемо на крај срца, није све ни поништено. Ето, примера ради, Матија Бећковић је унапређен у фашисту. А и на гусле са шест жица – чекамо…
Какви се масовни протести спремају по Београду и Бањалуци, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
