Више особа које су у време Милошевићеве смрти радиле за Међународни кривични трибунал за ратне злочине у бившој Југославији потврдило је за Би Би Си причу о којој се годинама шушкало у ходницима Трибунала: да је тело испоручено породици, али је мозак задржан на Холандском форензичком институту у Хагу.

Милошевићево тело је, у оквиру истраге коју је у паралелно са холандским властима спровео Трибунал, подвргнуто аутопсији. Након тога је у затвореном ковчегу предато Милошевићевом сину Марку, који је долетео из Москве да га преузме.

Међутим, за дубинску токсиколошку анализу мозга коју су холандски патолози желели да обаве било је потребно више времена, тако да је мозак, наводно, остао у Институту.

Неки отрови се, наиме, брзо разграђују у организму, али њихови трагови остају у можданом ткиву, те је ова патолошка анализа део праксе детаљнијих истрага.

"Сећам се да је Милошевићево тело у марту 2006. враћено у Србију без мозга", рекао је за Би Би Си Кристијан Шартије, који је у то време био портпарол Трибунала.

"Не знам шта је било после - да ли је мозак враћен породици цео или у деловима, или је остао на Институту, или је уништен", казао је он.

И Флоранс Артман, која је 2006. била портпаролка главне тужитељке Трибунала Карле Дел Понте, каже слично.

"Због строгих холандских закона о приватности нисмо могли да проверимо да ли је у Хагу остао само мозак, или још неки делови тела. Такву информацију могу да добију само холандски или српски државни органи, или чланови породице", испричала је она.

На питање новинара Би Би Си-ја на срспком, Ники Џенсен, портпаролка Холандског форензичког института, одговара:

"На жалост, није нам дозвољено да дајемо информације о појединачним случајевима, осим на захтев овлашћених правних лица", написала је у одговору.

"Уопштено говорећи, међутим, Институт има право да задржи одређене узроке ради даљих претрага, на пример, за токсиколошке анализе", поручила је Џенсен.

Смрт у ћелији

Милошевић је у суботу ујутру, 11. марта 2006. пронађен мртав у ћелији притворске јединице у хашком предграђу Схевенинген.

Тело је пронашао стражар, који је након безуспешног покушаја реанимације обавестио надређене да је притвореник преминуо.

Након што је смрт потврдио и главни лекар притворске јединице, доктор Паулус Фалке, ћелија је запечаћена. С обзиром да је био викенд, прошло је неколико сати док се није појавио холандски судски вештак, који је потписао осмртницу.

Милошевићево тело потом је превезено у Холандски форензички институт (НПИ), једну од најугледнијих институција те врсте у свету. Исти Институт био је ангажован у вези са истраживањима околности смрти новинарке Даде Вујасиновић.

Узнемирен због гласина које су почеле да колају у медијима да је Милошевић отрован, председник Трибунала Фаусто Покар наредио је опсежну истрагу коју је поверио судији Кевину Паркеру.

Резултати истраге, која је вођена паралелно са истрагом холандских власти, објављени су у мају 2006. и могу се наћи на сајту Трибунала.

Од чега је Милошевић умро?

Према Паркеровом извештају, Милошевић је умро између 7:30 и 8 сати ујутру, мало више од сат времена пре него што га је стражар пронашао.

Патолози су утврдили да је смрт наступила услед срчаног удара, проузрокованог дугогодишњом хипертензијом и задебљањем срчаног мишића леве коморе.

Токсиколошком анализом пронађени су трагови препарата за снижавање притиска који су Милошевићу били преписани, али и неких других лекова - углавном седатива - које је, како пише у извештају, узимао на своју руку.

Ништа од тога, међутим, није могло да изазове срчани удар, тако да је коначан закључак да је смрт била природна.

"Никакав отров, нити било која хемијска супстанца која би могла да доведе до смрти нису нађени у телу... Нису уочени ни трагови насиља", каже се у извештају, на страни 12.

Истрага је оповргла и тезу да се Милошевић сам убио.

"Ниједна особа која је у данима пре смрти имала контакт са Милошевићем није уочила било шта што би указивало на ризик од самоубиства или самоповређивања. Објективне околности под којима је тело нађено, као и резултати аутопсије, не дају основа за могућност самоубиства", навео је судија Паркер.

Виски, цигарете и пилуле

Иако је истрага показала да се не ради ни о убиству ни о самоубиству, констатовано је да је Милошевић нехотице сам допринео својој смрти и то нас два начина: није слушао савете лекара и поигравао се лековима. О томе се у извештају цитирају наводи лекара у притворској јединици, на страни 29.

Не само што је упорно одбијао да држи дијету, него је наставио да пуши, избегавао физичке активности и конзумирао алкохол који су му кришом дотурали у ћелију, пише даље у извештају, наводећи неке од забележених случајева.

То није било тешко извести, јер су чланови Милошевићевог правног тима често доносили колица препуна документације, а стражари их нису детаљно претресали да не би угрозили поверљивост одбране.

Сем тога, Милошевић је повремено уместо препарата који су му били преписани узимао пилуле које је набављао на своју руку, тврди се у извештају.

Тако је, наводи се на страни 34 извештаја претресом просторије коју је Милошевић користио за припрему одбране, 4. јула 2004. пронађена боца вискија и две кутије таблета које му нису биле преписане: мидалозам (пилуле за спавање) и презепам (средство за умирење). Оба лека су произведена у Србији.

Скоро две године касније, у фебруару 2006, код Милошевића су поново нађени исти лекови, у коверти на којој је писало "Миша".

Истрагом је утврђено да је лекове у притворску јединицу унео адвокат Драгослав Огњановић Миша, који је у то време заступао Милошевића, пише у извештају.

Огњановић је раније ове године убијен у Београду. Истрага о овом убиству још увек траје.

Покушај пута у Русију

Уобичајени коктел лекова који су Милошевићу преписали хашки лекари у почетку су добро деловали али је, у месецима који су претходили смрти, све чешће долазило до наизглед необјашњивих скокова крвног притиска.

Милошевић је, тврдећи да у Хагу не прима адекватну терапију, у децембру 2005. затражио да га привремено пребаце на лечење у Русију. Група руских лекара која га је на његов захтев прегледала подржала је тај захтев.

Судско веће МКСЈ је то одбило, а на одлуку је пресудно утицао резултат једне анализе крви, рађене кратко време након Милошевићевог захтева да се лечи у Русији.

Како Милошевић није реаговао ни на појачане дозе лекова за снижавање притиска, наручене су додатне анализе и оне су у јануару 2006. показале присуство рифампицина, ретког антибиотика који се користи за лечење лепре и туберкулозе. У земљама Европске уније се не преписује, а у неким медицинским извештајима се тврди да поништава дејство лекова за снижавање притиска.

Милошевић је у писменој изјави, као и у писму које је три дана пре смрти упутио руском Министарству спољних послова негирао да је узимао рифампицин, тврдећи да му га је неко дао без његовог знања.

Судије му нису поверовале, јер рифампицин може да обоји мокраћу пацијента у јаркоцрвену, што би Милошевић свакако приметио и тражио помоћ лекара - осим у случају да га је сам узео, сматрали су.

До данас није утврђено ко је унео овај антибиотик у притворску јединицу.

Резултати финалне аутопсије, међутим, нису указали на значајно присуство овог медикамента у ткиву.

Милошевић се жалио на одлуку да му се не дозволи лечење у Русији, али је умро пре него што је жалба размотрена.

Трагом ковчега

Милошевићев син Марко је 14. марта, три дана после очеве смрти, допутовао из Москве и преузео тело из Холандског форензичког института. Био је у пратњи правног тима и групе руских лекара.

"Мој отац није умро, он је убијен", рекао је новинарима АФП Милошевић јуниор када је слетео на амстердамски аеродром, али потом више није давао изјаве за медије.

Руски лекари су одгледали видео снимак прелиминарне аутопсије (која није укључивала мозак) и прегледали тело пре него што је пребачено у лимени сандук, који је потом одвезен на аеродром и смештен у посебну просторију.

Сандук је после неколико сати заварен и укрцан у авион за Београд после неопходних царинских формалности.

Тамо су га дочекали Милошевићеви пријатељи и сарадници, а Милошевићев син се вратио у Москву, где има статус политичког азиланта.

По доласку у Београд, посмртни остаци бившег председника Србије преноћили су у једној приватној мртвачници на периферији града.

Сандук ни тамо није отваран, премда су се у неким медијима појавиле теорије да је Милошевићева смрт лажирана и да је он тајно пребачен у Москву.

"Постоје разне глупости, али замислите да је отворен ковчег. Милошевић је већ осам дана мртав", рекао је новинарима телевизије Б92 Милошевићев сарадник и високи функционер Социјалистичке партије Србије Зоран Анђелковић 18. марта, на дан сахране.

"Ми смо чак мислили да променимо ковчег, али пошто је вршена обдукција, то је лимени ковчег унутра", казао је он.

Након што је неколико сати био изложен на платоу испред Савезне скупштине, ковчег је возилом приватног превозника пребачен у Пожаревац и сахрањен у дворишту породичне куће.

"Нико није могао да погледа у ковчег јер је био 'зашвајсован'. Нико то не може, сандуци су увек затворени на посебан начин", изјавио је раније ове године за медије аутопревозник Радиша Михајловић - Дрнда, који је лично возио мерцедес са посмртним остацима.

Шта даље?

Према речима саговорника Би Би Си-ја, само државни органи и Милошевићева породица могу да захтевају информације од Холандског института. Милошевићев син Марко и супруга Мира Марковић су још у Москви као политичке избеглице, а ћерка Марија живи у Црној Гори.

Било ко од њих може да затражи од Холандског патолошког института да им кажу шта је од Милошевићевих остатака остало у Хагу, а могу и да затраже ексхумацију.

Ексхумацију, односно ископавање сандука би могла да тражи и општина Пожаревац, на основу тога што је Милошевић сахрањен мимо Члана 2 Закона о гробљима и посмртним остацима који изричито прописује да се умрла лица не могу сахрањивати ван гробља.

Док се нешто од тога не деси, мистерија око Милошевићевог мозга остаће нерешена, више од 12 година након његове смрти.

Званичник УН открио застрашујуће чињенице о прогону и убијању нашег народа на Косову. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Би Би Си на српском