Неки коментатори износе још катастрофичније прогнозе. „Мислим да најгоре тек долази следеће године“, прогнозира економиста Марк Џоли за Си-Ен-Би-Си. „Посматрамо имплозију америчке економије“, наводи пак финансијер и економски аналитичар Питер Шиф, чију оцену преносе сви водећи светски медији: „Ово је кула од карата коју су изградиле Федералне резерве“. А све куле од карата пословично су склоне драматичном паду.
Пад који нам сада прети могао би да буде још и гори него 2008, указује британски „Скај“ на прогнозе економиста који су репутацију стекли када су, пре више од 10 година, најавили тадашњу светску економску кризу.
Шта се то дешава на светским берзама? Одакле оволика нестабилност? Прети ли свету нова економска криза, шта би могло да је изазове, и може ли она ипак да се избегне?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар Бранко Павловић и економиста Махмуд Бушатлија.
Коментаришући оцену „Блумберга“ да драматичан пад и пораст вредности берзе у само неколико дана не представљају добар знак јер „оволико насиље у нормалним околностима не указује на здравље тржишта“, Бранко Павловић каже да здравља заиста нема, а то је последица чињенице да сви узроци кризе из 2007. и 2008. године у пуном капацитету постоје и данас, а чак су и повећана њихова лоша дејства. „Ту пре свега мислим на финансијски сектор који, у условима потпуне дерегулације, неодговорно брине само о својим краткорочним интересима и потпуно је одвојен од реалне привреде“.
„Теоријски, берза је место на ком се прикупља инвестициони новац за производњу неких добара“, објашњава Махмуд Бушатлија. „Нажалост, сада је готово читав фокус стављен на секундарно тржиште које нема никакве везе с производњом, већ је реч о финансијским шпекулацијама купљеним акцијама. О томе говори и структура америчке економије — у последњих петнаестак година, преко 50 одсто профита било је остварено на секундарном тржишту. А у последње две-три године тај проценат је достигао 60 одсто, док истовремено опада удео реалне економије. Дакле, јасна је доминација секундарног, финансијског и непродуктивног тржишта, и оно изазива све ове турбуленције. То је казино у коме се игра на срећу не би ли се зарадиле паре“.
Ен Петифор, која је 2006. предвидела кризу 2008, за телевизију „Скај“ сад каже да ће предстојећа криза бити још гора од претходне због нагомиланог дуга — глобални дуг три пута је већи од глобалног БДП-а — и због раста каматних стопа у Сједињеним Државама. Дуг ће, каже она, изазвати нову кризу, а окидач ће бити раст каматних стопа које ће отежати сервисирање оноликог дуга. Још један експерт, бивши директор у банци „Леман брадерс“ Том Русо, каже да се „управо сада залива семе нове кризе“…
„Од 2008. до данас, америчка привреда додатно се задужила, са око пет хиљада милијарди на девет хиљада милијарди долара, захваљујући јефтином новцу који је позајмљиван уз нулту каматну стопу. Тим новцем куповане су акције којима је тако вештачки подизана вредност“, указује Бранко Павловић.
Махмуд Бушатлија скреће пажњу и на друго могуће извориште наредне кризе: „Могуће је и да ће следећа криза имати, историјски, и потпуно нове корене, које Запад као да не види. А то је умањивање улоге долара, који полако губи своју досадашњу монополску позицију зато што се појављују нове солуције. Пре годину и по дана ММФ је у тзв. корпу валута морао да уврсти кинески јуан, што доводи до тога да најближи амерички савезници из арапског света, на чијој употреби долара у трговини нафтом и почива његова моћ, почињу да користе и кинеску валуту. Такође, и између земаља БРИКС-а почели су да се примењују договори о коришћењу националних валута у међусобној размени, што највише долази до изражаја у трговини између Кине и Русије. Све ово ће и додатно уздрмати долар, и криза долара је неизбежна“.
А када криза наступи, упозорава економиста Нуријел Рубини, озбиљан проблем представљаће и то што владе више немају механизме да њоме управљају.
„Ниске каматне стопе, програм квантитативног олакшавања који заправо представља упумпавање огромних количина новца у систем, откупљивање сумњивих дугова — они су већ искористили све могуће мере за санирање претходне кризе, испуцали су сву муницију коју су имали“, каже Бранко Павловић. „Сад могу само да ураде све то исто, али у још већем обиму, али ће онда и контрареакција бити још жешћа. А то ће онда убрзати настојања свих других економија да успоставе своје механизме заштите у односу на САД, што ће довести до све мање потражње за америчким хартијама од вредности, па ће и због тога могућности ФЕД-а да управља кризом бити додатно умањене“.
Хоће ли долар бити колатерална штета
Овакав сплет околности Махмуда Бушатлију наводи на закључак да финансијско тржиште поседује озбиљан потенцијал да у доброј мери уништи капитализам који ми познајемо. „Евидентна је немогућност да се од 2007. до данас реши криза која је тад започела. Она повремено мирује и мења облик, али у континуитету траје већ више од 10 година. И зато, било шта што може да се деси, ма колико мало у почетку, може да изазове драматичне последице, као кап која је прелила чашу…“
Слично ће и Бранко Павловић: „Неминовно је да ће до кризе доћи, и она неће произвести само економске већ и много шире друштвене последице… Питање је када ће она избити, али је извесно да ће до битних потреса доћи у сагледивом року од наредне две-три године“.
Прочитајте ОВДЕ ко све страхује од Трамповог затварања границе с Мексиком?
Извор: rs. sputniknews
