Хасани је рекао да усвајањем промена закона Косово неће добити војску, већ почети дугогодишњи процес трансформације безбедносних снага (БСК) у војску.
Тај процес ће да траје 10 година, а ти закони значе да почиње процес формирања Војске Косова, наводи гост Н1. Каже да усвајање ових закона није у супротности са Уставом Косова, јер њихове одредбе не дирају у уставне одредбе које се тичу концепта војске. "Концепт војске се не мења, у Уставу су Косовске безбедносне снаге које имају мандат безбедносних снага, што је друга ствар од војне физиономије једне формације и тиме се иде напред. Ово је само почетак једног дужег процеса који ће да траје 10 година".
Наводи да то говори с правне стране, док политика каже да ће тада бити формирана војска, што је, како оцењује, за унутрашње потребе и у крајњем - легитимно с политичке стране гледања.
Промена Устава Косова немогућа без подршке представника Срба
На питање да ли је могућа промена Устава Косова без подршке српских посланика, каже да није, јер се тражи дупла, квалификована двотрећинска већина. Зато је, истиче, та промена немогућа без представника Срба.
Представници власти Србије кажу да ће формирање војске Косова довести до дестабилизације у региону. Хасани каже да не мисли тако и да не би требало да буде тако, из многих разлога. "Безбедносне косовске снаге раде по стандардима НАТО-а и нема теорије да буду војна или безбедносна сила која прети и иде против основних вредности НАТО пакта и уопште западног либералног контитуционализма".
Гост Н1 каже да су то највиши званичници НАТО-а и САД дали до знања - да та формација представља једну мултиетничку, мултијезичку, мултикултуралну војну и безбедносну снагу. "То је, опет вам понављам, политички дискурс, који је легитиман с политичке стране, али са правне стране, уставне и међународноправне то не стоји".
Коментаришући увођење такси на српску робу, каже да је то очајнички покушај косовске владе, без икакаве сумње, популистичког карактера. Косово догодине вероватно иде на изборе, и то је, сматра Хасани, покушај да се добије на гласовима. "Један од терцијарних ефеката тог чина је да је то знак да се иде на дијалог што пре. Тим потезима косовска влада гура и позицију и опозицију ка неминовном дијалогу са Србијом", наводи професор.
Хасани наводи да се не искључује могућност да у свеобухватном споразуму буде и питање војног и безбедносног карактера.
На констатацију да Београд каже да неће да иде у дијалог док Приштина не повуче таксе, Хасани каже и да косовски премијер Рамуш Харадинај наводи да до тога неће доћи док Србија не призна Косово. "То је могуће само у цртаном филму, то је политика. То се не мери рационалним, правним, уставним и међународноправним разлозима".
Хасани подсећа да дијалог није почео самовољно, између две стране, него као резултат притиска међународних фактора са обе стране Атлантика. "Тај исти притисак ће, сигуран сам, да се повећава овим потезима косовске владе и овом реториком Београда која иде ка даљем заоштравању односа две стране. То је знак да међународна заједница треба што брже да ради нешто, да посредује ефективно у том дијалогу, у циљу постизања свеобухватног споразума са обе стране", закључио је професор Енвер Хасани.
Иницијатива за одржавање седнице Савета безбедности УН поводом формирања војске Косова прилика је да Србија крене офанзивније у одбрану Косова и Метохије. Прочитајте ОВДЕ све о томе.
Извор: Н1
