Пише: Игор Маринковић
Албанци, подржани од Црне Горе и Хрватске, сада траже од УНЕСКО да испитају да ли Гусле припадају византијској или арапској култури. Другим речима, чак ни не покушавају да докажу да је реч о њиховом наслеђу, већ да није реч о српском културно-историјском наслеђу. Драже им је и арапско го*но од српског хлеба.
Узнемиреност режима Црне Горе је јасна, док још везуспешно покушавају да искорене српски језик, Српску православну цркву не желе да им УНЕСК- о додатно загорча живот потврдом да су гусле део српске традиције. Код Хрвата је ситуација такође јасна, гусле су у тим крајевима одржали покатоличени Срби, остале су истребили. па им оваква одлука додатно руши измишљену историју, језик и културу.
Ипак, забрнутост Албанаца је највећа. Наиме, гусле заиста постоје и у Албанији, као и у случају Хрватске одржале су се захваљујући поарбанашеним Србима. Међутим, иако инструменти слични гуслама постоје широм света, али се битно разликују по звуку и начину певања, у Албанији и Хрватској (подразумева се и у ЦГ) гусле и начин певања је идентичан српском.
Колико је бизарна тврдња Албанаца о гуслама као њиховом традиционалном инструменту показује да немају ни своју реч за тај инструмент, већ користе израз “лаута” који су узели преко италијанског језика, а која је заправо назив другог инструмента који подсећа на малу гитару или тамбурицу. Иста реч за гусле, тј сличан инструмент, се користи и код Румуна јер је и њихов језик романског порекла.
Како је могуће да тај “древни” народ попут Албанаца нема сопствену реч за свој национални инструмент већ користи страну реч која се иначе користи за потпуно други инструмент? Једноставно гусле нису њихов инстумент нити су део њихове традиције, али јесу део традиције коју су усвојили од поарбанашених Срба.
А наша реч “гусле”? Сасвим случајно постоји и код других словенских народа у облику “хусле” за сличне гудачке инструменте. Хусала има и код лужичких Срба који нису били под турском окупацијом па нису могли да их први пут виде од Османлија и Арапа како би сада неки хтели да докажу. Зашто словени од Лужица па до Русије разне гудачке инструменте, па и оне модерне, називају хусле? Па зато што су прво имали и свирали хусле, а онда су сретали друге гудачке инструменте и исто их називали.
Посебно је занимљиво да Албанци, уз подршку Црне Горе и Хрватске, желе да укажу на могуће византијско порекло гусала алудирајући на византијску лиру - инструмент са три жице који се свира у сличном положају као и гусле. Само још да Албанци реше у својој глави зашто онда називају гусле лаута, а не лира, иако је реч о два различита инструмента.
Да ли гусала има и на другим местима? Па наравно, гудачких инструмената тог типа има од Етопије, преко Сирије, Ирана и широм Азије, као што разних верзија фрула, удараљки, добоша има свуда по свету. Ипак све су то различити инстументи, различитих звукова и начина певања.
На пример aрапски/турски инструмент кеманче (кемане/ребаб) Албанце јако подсећа на гусле тј. њихову “лауту”.
Aрапи и турци исти назив често користе и за лиру. Једна од верзија кеманчета (кемане) јесте стигла и до Срба и радо су је свирали и чак користили сличну реч за њу – ћемане. У неким местима и даље по њој називају виолину јер су ћемане видели пре виолине.
Ово је занимљивост која вам може помоћи да схватите зашто Албанци желе да верују и како аргументују да су гусле код њих стигле преко Арапа и Грка, а не преко Срба.
Штета што Албанци, народ такве “културе”, нису чули за монголски инструмент “морин хурр” у преводу “коњска глава”. На врху инструмента је коњска глава, као и код гусала што је јарац, коњ или орао. Па и код Срба, иако много ређе, постоје гусле са две струне. Сигуран сам да би и Албанци Монголе поменули у жалби за УНЕСКО, само да су знали.
Али хајде да проблеме светског порекло инструмената овог типа. Јасно је да српске гусле и начин певања уз њих имају значајне разлике на друге инструменте тог типа.
Чије су онда гусле на Балкану?
У ком народу на Балкану су гусле најпопуларније, који народ има сопствено има за тај интрумент, који народ има највише гусларских песама, чије гусларске песме певају о најстаријим јунацима и биткама, чије епско предање је такво да се само уз гусле може певати њихове су и гусле. Нека УНЕСКО истражи.
Извор: Правда
