У средишту паралелених активности поводом избора у Грузији, био је Михаил Сакашвили, бивши грузијски председник, за којим је грузијска полиција одавно расписала потерницу због бројних кривичних дела. Међутим, његово криминално понашање у Грузији није спречило сумануте званичнике украјинске власти да га, што из очаја, што зато што морају (јер су и они, као и Сакашвили, ситни патуљци англо-америчког неоколонијализма) поставе на место губернатора Одесе. Сакашвили је чак и у условима озваниченог криминала и безвлашћа укронацистичке власти у Украјини, успео и тамо да направи хаос, па је и из Украјине морао да оде. Последње што се зна, био је виђен у Холандији (можда зато што је Холандија увек тихи партнер који зарађује од англо-америчког криминала или можда зато што му жена поседује холандско држављанство – а зна се да се много богатих Холанђана жени за Украјинке преко онлајн огласа – или, можда, због свега заједно).
Какогод било, Сакашвили је, уз помоћ укронациста, покушао да изазове оружани сукоб и нереде у Грузији, током и после изборног процеса. Како тврде неки стручњаци за прилике у Грузији, циљ му је био да му се и грузијска војска придружи, да му се придруже опозиционе партије и да се створи критична маса од барем 100 000 људи. Међутим, на том протесту, који је организован да изгледа као спонтан, скупило се око две хиљаде људи. За, отприлике 98 000 људи мање, него што је Сакашвили у свом блесавом мозгу замишљао. Он је још замишљао да, када му се војска продружи, биће прилике за коришћење оружја и експлозива. Међутим, до тога није дошло. Њему су у овом науму помагали екстремни укронацисти, са којима се спријатљио током боравка у Украјини,и који су специјално за ову прилику стигли из Украјине - вероватно по налогу заједничких, западних шефова – требало је да искористе искуство са Мајдана и то искуство пренесу у Грузију. Он се надао да ће са седмочланом групом укронациста из Донбаса успети да изазове војни удар у Грузији – које им дроге западна империјалистичка банда даје, то још увек није јасно, али је јасно да су сишли с ума. Такође, није јасно да ли се Сакашвили прихватио овог посла, јер његов фаворит, Григол Вашадзе, није успео да победи Саломе Зурабишвили, а западни шефови су наредили да, макар и силом, то мора да се догоди.
Семен Семенченко (Фото: Јутјуб)
Сакашвилијева група за подршку била је затворенa у хотелској соби у Тбилисију, пуној оружја и муниције. Један од оних које је привела грузијска полиција, био је Семјон Семенченко, шеф ове чудне групе, иначе, командант украјинског батаљона добровољаца у Донбасу – међутим, њега је грузијска полиција морала да пусти, јер је имао дипломатски пасош. Други приведени је био Лука Чхетија, држављанин Грузије, који је познат по томе да се борио у такозваним АТО зонама на југоистоку Украјине. Према речима сâмог Семенченка, грузијска полиција је привела држављане Украјине: Дмитрија Курагина, Роланда Мелија, Александра Новикова, Јурија Колостелева, Сергеја Кладка (поред њега самог и грузијског држављанина, Луке Чхетија).
"Чињеница је да они које је полиција задржала нису туристи. Ради се о обученим милитантима, који су на располагању имали оружје и додатну опрему.” - ово је само један од коментара на деловање укронациста, које је координисао Михаил Сакашвили. О тим вајним борцима, довољно говори и чињеница да су пристали да им командант читаве ове акције буде човек кога, осим његове отаџбине, Грузије, и криминална власт Украјине тражи због кривичних дела – а, када те криминалци траже због криминала, то већ превазилази све границе.
Да је дошло до сукоба унутар групе за изазивање нереда и крвопролића у Грузији, потврђује и изјава Семјона Семенченка на друштвеним мрежама, где се он ограђује од изјава Порошенковог саветника Брујкова: "Информације које шире злочинци попут Порошенковог саветника Бирјукова, да сам задржан у полицији су лаж. И вест да сам пуштен због дипломатског пасоша је лаж. Ја сам са мојом женом, као што сам и био. Информације да су момци куповали оружје, такође су лаж. Одвели су их ноћу, када су били у хотелу и они тврде да је то била заседа."
Ово је тврдња укронацисте, који се труди да остави утисак да је са њим све у реду, али у Грузији сматрају да би Министарство унутрашњих послова и Министарство одбране требало да одреагују на ове беспризорне активности Сакашвилија и украјинских провокатора, чији је циљ био изазивање нереда након изборног процеса и пораза Сакашвилијевог штићеника. Њихов циљ је био изазивање новог Мајдана и нових нереда на пост-совјетском простору – такво деловање је на дневном реду англо-америчких олупатора Источног света – јер они немају шта друго. Европа их је већ прозрела, па им остаје медијска манипулација на истоку и северостиоку пост-совјестког простора.
Посебно је важно да грузијске власти установе да ли је било планова, како се претпоставља, да дође до репризе Мајдана и ко су људи који је требало да опслуже ово против-државно деловање. Ако су они доведени из Украјине, а у Грузији су имали неке ситне помоћнике, онда је то ствар која би требало да се реши на нивоу региона – јер, и раније су постојале сумње да англо-амерички окупатори намеравају да шире и копирају Мајдан широм бивших совјетских територија. Оно на шта англо-амерички окупатори нису рачунали је да људи на истоку Европе нису тако глупи и да не могу да раде исто што раде са њиховим јадним становништвом у њиховим државама, које ће у све поверовати након агресивних кампањи – али нису баш сви глупи Енглези, Холанђани или Американци.
Англо-амерички окупатори су се понели и као њихови јеврејски шефови – хтели су да потроше што мање новца, а да постигну што већи ефекат. Али, то није могуће ван англо-америчког затупљеног и поткупљеног становништва, те тај план није успео. Још један важан детаљ је да су Сакашвилијеви плаћеници (тешко се може рећи следбеници, јер се ради о потпуно болесном плану) позивали Грузине да се придруже протесту, који би, уз помоћ укронациста, требало да прерасте у масакр. На сву срећу, Грузини су имали разума, па се по друштвеним мрежама раширила вест да Грузини немају новца да организују опозиционе митинге и да позив Украјинцима да делују оружјем, не долази од житеља Грузије – јер су они изабрали да иду на изборе.
Али, према рецептима за закувавање немира и крвопролића из западних кухиња, из изборног штаба Сакашвилијевог фаворита Вашадзеа, који је изгубио на изборима, дошле су вести о фалсификовању, притисцима и свим осталим махинацијама, које је, иначе Запад спреман да спроводи, када му исходи избора не одговарају – онда се све неподоштине приписују државама у којима су избори, а које не желе да се потчине западној производњи лудила. Наравно, Вашадзе се позива на Устав и законе, које не поштује и не интересују га, све до тренутка док му западне газде не пошаљу текст изјаве коју мора да објави у медијима. И ту се завршава сва прича о демократији – јер је на примеру последњих избора у Грузији више него јасан циљ Запада – успостављање контроле у државама којесу на граници са Русијом. На сву срећу, западне службе су глупље него што би то ико очекивао – јер данак узимају инцест, глупост и агресивна егоманија – а то је добро за читав нормални свет, гдегод био.
Оно што још увек не знамо је реакција англо-америчких болесника на још један пораз – на то нису навикли, али мораће. У супротном, читав свет ће бити изложен смрти и крвопролићу. Без обзира што су феминизмом успели да покоре многе мушкарце, здравим разумом ће им се супротставити оникоји нису болесни. Те се тако очекује да пример Грузије проуче у Источној Европи, јер је то модел према коме делују неоколонијалистичке стратегије, које је нужно избегавати и игнорисати.
Шта каже патријарх Кирил о дешавањима у Украјини сазнајте ОВДЕ. Књиге у правдиној интернет продавници можете погледати и наручити ОВДЕ.
