То га је толико погодило, да сузе није могао да заустави. Он је казао да је лаута је саставни део његовог живота, која се наслеђивала из генерације у генерацију од чланова породице, као музички инструмент који даје идентитет и представља албански народ.
Како пише "Коха", када га је водитељка једне емисије питао за искрено мишљење о одлуци коју је УНЕСКО донео, Делај се заплакао:
- Дали смо им лауту, они су нас опљачкали - казао је он, рекавши да одговорност за то сносе албанске институције.
У међувремену, пише "Коха", научник Сокол Схупо, који је учествовао у дебати у УНЕСКО о гуслама, односно лаути, рекао је да су победници они који лобирају и који су активни, и да су у конкретном случају то били Срби који су постигли оно што су желели.
Са друге стране, Схупо је окривио Министарство културе и све друге релевантне институције које се нису потрудиле довољно.
- Зато што имамо овде неке људе који немају визију, немају знање или информације да би овај посао урадили добро - рекао је он.
А шта се заправо десило?
Певање уз гусле је крајем новембра ове године уписано на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства као национално богатсво Србије, и таква одлука донета је на седници УНЕСКО-вог међувладиног комитета за очување нематеријалног културног наслеђа.
Међутим, то је изазвало незадовољство Албанаца, који су иначе и сами покушали да пре неколико година гусле региструју као своје културно наслеђе. То су заправо покушале заједно да ураде Приштина и Тирана а захтев је одбијен, како су писали албански медији, због тога што Косово није чланица УНЕСКО.
Али, нису они једини који су незадовољни, већ су то и остале комшије из региона. Наиме, како су пре неколико дана известили приштински медији, амбасадори при УНЕСКО из Албаније, Хрватске, Црне Горе, БиХ и, како се наводи, неких других земаља, поднели су тој организацији заједнички захтев за постизање консензуса о томе да ли овај иструмент припада византијској или арапској култури.
Певање уз гусле је трећи упис Србије на УНЕСКО-ву репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. На њу су претходно су уписани "коло" 2017. и "слава" 2014. године.
Уписом на ту листу обезбеђује се боља међународна видљивост, а заједнице се подстичу да активно доприносе очувању и преношењу изабраног елемента сопственог наслеђа.
Прочитајте ОВДЕ зашто је Џон Боснић уверен да ће Трамп одбацити призање ткз државе Косово.
Извор: Блиц
