Правда

Пише: Предраг Ћеранић Оркестрирана кампања повела се из Сарајева због присуства неколицине припадника „Србске части“ у Бањој Луци, невладине организације са сједиштем у Нишу, поводом Дана Републике. Док сарајевске „архитекте“ на томе граде платформу о паравојним формацијама и паравојскама које, наводно, формира Српска, с јасним алузијама да наредба долази с највишег државног врха, из Бања Луке указују да се ради о замјени теза и настојању да се повратак џихад ратника са сиријског ратишта потисне у други план и потпуно игнорише. "Аир софт" клубови и невладине организације, ветерани и њихови потомци, можда се играју рата, али они који су потегли до Сирије и тамо истински ратовали, убијали, а неки били и убијени, нису се играли. Њихово је било више од игре. И док одјекују медијски плотуни, нико и не помиње одлуку британске владе да за Западни Балкан формира јединицу за превентивна дејства, батаљон који би се састојао од 600 припадника елитне формације SAS, момака тек пристиглих из Сирије. Одлуци Владе Уједињеног Краљевства претходила је расправа коју је у Дому лордова иницирала делегација која је боравила у БиХ. Закључак је јасан - Уједињено Краљевство се мора вратити на Балкан (иако одлази из ЕУ). Да ли се и ова политичка одлука може посматрати у контексту безбједносних пријетњи по БиХ. Гдје би био стациониран британски војни контингент? Каква би му била улога? О томе нити ко говори нити пише. Да ли је политика која је планирала Брегзит блиска неоконима и да ли Брегзит за циљ има повратак империјалног сјаја? Као чланица ЕУ Британија не би могла водити политику која би била „уз нос“ Њемачкој и Француској, главним осовинама ЕУ. Зашто је Балкан важан у овом контексту? Енергетска безбједност као појам долази у први план. Изградња руских коридора нафте и гаса и кинеских трговинских токова, на које Њемачка није имуна, јер се ради о земљи са снажном привредом и врхунском технологијом, али без енергетских ресурса, ствара зебњу на Острву од могућности јачања евроазијских веза. А сви ти „токови“ и путеви са Истока на Запад воде кроз Балкан. Руско-турско приближавање, савез који је у доброј мјери довео до расплета сиријског „чвора“ и коначног слома тзв. Исламске државе, али и преуређења односа на Блиском истоку, знак је за узбуну. Сличног су мишљења и у америчком Конгресу, гдје се и поред свих несугласица, демократе и републиканци лако договоре када су у питању Руси. У припреми је политичка одлука у виду декларације која ће садржавати смјернице о одбрани ЕУ од енергетске зависности од Русије, за што је неопходно Русију држати даље од Балкана. Захтијеваће се и редефинисање односа са значајним чланом NATO (Турском) која све дубље пада у „руски загрљај“. Русија се оптужује за подривање ЕУ, мијешање у америчке изборе, подривање кључних институција САД. Оптужују је чак и за Брегзит. САД ће балканским земљама прије оштрих мјера понудити финансијску помоћ у медијском организовању како би се одупрле Русији, али и економску помоћ и сарадњу. Указиваће се да Русија користи гас и нафту као политичко оружје. Након Брегзита Лондон постаје политички независан од Брисела и потпуно аутономан. Балкан је оцијењен као подручје од виталног интереса за Британију. Остале дипломатске активности биће усмјерене према Индији и другим земљама које су у „златно доба“ биле под доминацијом Круне. Ресурси ратне флоте јесу десетковани, носачи авиона пуни мањкавости, али ће се све ријешити подршком грађана. На азијским морима Уједињено Краљевство ће слиједити политику САД, посебно амерички однос према Кини и Сјеверној Кореји. Све у свему, тенденције за опасан развој ситуације на Балкану више су него видљиве. Лако је извући закључак да су идеална мјеста за потпаљивање сукоба са недефинисаним и нејасним исходом првенствено Косово, југ Србије и БиХ. Из низа изјава познатих дипломата уочава се да неће одустати од „македонског сценарија“ у Српској, а опозиција већ најављује да октобарски избори неће бити регуларни и да их неће признати. С друге стране, Бакир Изетбеговић у разговорима са странцима провлачи тезу да су све одлуке Народне скупштине Српске нерегуларне јер су донесене без подршке коалиције Домовина. Наравно, не пада му на памет да спомене права Срба у парламенту Федерације БиХ и кантоналним скупштинама. Да ли су Срби технички могли уложити вето у тим институцијама? Свакако да се треба присјетити изјаве министра Мектића да је Заев у Македонији спровео демократију са другим народом. На сваком састанку са странцима министар, који је постао икона СДС, истиче да је у Српској диктатура, да се не поштује изборна воља грађана, да је на сцени самовоља Милорада Додика, да је народ у страху због све веће милитаризације коју спроводи „Лукачева полиција“, да Додик неће отићи лако кад изгуби власт те зато јача полицију да га заштити од властитог народа итд. Министар је неуморан у оптужбама, али му је властити народ непозната варијабла. Грађани Српске све више вјерују предсједнику Додику, а и популарност министра Лукача рапидно расте. Посланици који напуштају СДС јавно говоре да народ неће подржати издају и да 200.000 пројектованих бошњачких гласова неће донијети побједу кандидатима Савеза за промјене. Стога Српска мора стварати механизме за заштиту уставног поретка, јер ко то може оспорити жељу Републике Српске да штити Дејтонски споразум. Српска се мора озбиљно припремити за одбрану Дејтона. Треба анимирати младе, држати трибине, предавања, указати на могуће матрице рушења Српске и њених институција. Треба се на вријеме суочити са субверзијама, дезинформацијама, великом злоупотребом друштвених мрежа које ће имати за циљ да дезавуишу младе. За Српску 2018. година је пресудна, 2018. је година опстанка. Србија треба да буде јасна и отресита. Ако Британија полаже право на Балкан, и Србија и Српска имају право на националне интересе. Да ли је то легитимно, да ли је легално? Наравно. Недавно је у Београду ухапшен бивши припадник америчких "Фоки", који је, по свему судећи, планирао "крупно" убиство. Више о томе сазнајте ОВДЕ. Извор: anfor.org