Правда

Пише: Донко Ракочевић Балканско полуострво је увијек привлачило пажњу великих сила, и често је било предмет њихових спорења. Тако је било и на почетку 20. вијека, када су формирана два велика блока супротстављених сила, с обзиром на њихове имепријалистичке претензије, било је важно који је ће од њих загосподараити тим значајним стратегијско-политичким простором. Француско интересовање за Балкан имало је за исходиште економску корист. Француска је дуго била заинтересована за очување Турског царства, с обзиром на околност да је француски капитал био у Турској много присутнији од капитала ма које друге силе. Али, почетком 20. вијека, њемачки капитал и индустрија све више продиру у Турску, а и тежње за њено комадање постају све веће, због тога постепено слаби француска заинтересованост за очување Турске, а расте интересовање за балкански простор. У тој новој оријентацији Француске, важно мјесто заузимала је Србија, која је била и прва препрека на путу њемачког и аустријског империјализма. Економско присуство Француске у Србији најбоље илуструје податак да је, у периоду уочи Првог свјетског рата, удио њеног капитала у страним кредитима у Србији износио 86 одсто. Радило се о огромним износима. Француски капитал се у Србији није ангажовао само у виду зајмова, него све више и у другим видовима – у рударству и другим привредним гранама. Француска је показивала интересовање и за Црну Гору, али наравно не колико за Србију, јер француском капиталу Црна Гора није пружала велике могућности. Ипак, Црној Гори је 1909. године одобрен једна зајам од 6 милиона франака. Француска је жељела да Црну Гору, као и Србију, веже за Антанту. У свим тим напорима Француске, важну улогу одиграли су њени масони, који су зазузимали кључна мјеста у француском државном апарату, као и у банкарству и привреди. Том темом се бавио др Димо Вујовић у својој књизи „Француски масони и југословенско питање 1914-1918. године“. Овај истакнути црногорски академик је више година ову тему истраживао у београдским и загребачким архивама и библиотекама, али је најзначајније изворе пронашао у Паризу – у архивама Великог оријента Француске и Велике ложе Француске, у записницима са сједница тих ложа, као и Конференције масона савезничких земаља из јануара 1917. године и Конгреса масона савезничких и неутралних земаља  из јуна 1917. године. Поводом изласка поменуте књиге, октобра 1994. године, имао сам част да обавим интервју за „Исток“, у Црногорској академији наука, са др Димом Вујовићем, који ми је  тада између осталог рекао: „Тешко је квантификовати нечију улогу у тако крупном историјском догађају као што је стварање једне нове државе, али оно што се без резерве може рећи јесте да су француски масони током Првог свјетског рата били велики пријатељи балканских народа и заговорници стварања југословенске државе. С обзиром да се радило о моћној организацији, њено ангажовање у корист Србије и Југославије, није било мала помоћ… И српски масони су били врло активни учесници у раду на реализацији југословенске идеје, и у томе су увијек ишли корак испред званичних друштвено-политичких фактора Србије. У раду на југословенском зближавању, они су се повезивали са хрватским масонима који су такође били претежно југословенски оријентисани. Захваљујући тој сарадњи, као и подршци коју су имали од француских масона, југословенска идеја је пуштала све дубље коријене.“ Хрватски масони су сматрали да су Срби и Хрвати један народ „по крви, роду и језику“ и да их дијели само име и вјера, како је то писао 1907. године Адолф Михалић, страјешина хрватске ложе „Љубав ближњега“. Сарадња хрватских и српских масона је продужавана и за вријеме рата, у емиграцији, гдје су већина чланова Југословенског одбора били масони. Они су одржавали сталне контакте не само са српским посланством у Паризу, него и директно са предсједником владе Николом Пашићем. Тако у другој половини октобра 1918. године, Велики мајстор Ђорђе Вајферт упућује Пашићу свог сарадника Душана Ђ. Миличевића ради добијања упутстава у даљим активностима (Архив Србије, Пашићеви списи, кут 2). Иако је рат био завршен и проглашено југословенско уједињење, активност српских и хрватских, односно југословенских масона у Француској није престајала. Сада је требало бранити остварено уједињење и борити се да то признају велике силе. У томе су француски и други масони могли одиграти значајну улогу, с обзиром да су и многи учесници Мировне конференције били масони. Због тога је делегација Краљевне Срба. Хрвата и Словенаца на Мировној конференцији, одлучила 1. марта 1919. године, да утицајним масонима достави извјесне информације о југословенским ставовима и захтјевима. Та информација еј сачињена у мају 1919. године, и штампана као брошура под насловом „Национални захтјеви Срба, Хрвата и Словенаца“. Појавила се као обраћање масонима савезничких држава од стране њихове браће Срба, чланова париске ложе „Космос“. Главни координатор у припреми те брошуре био је Душан Томић, дописник краљевског пресбироа који је иначе био и члан ложе „Космос“ и који је (о чему постоје докази у Архиву Србије) често, па и овим поводоом, слао извјештаје лично Николи Пашићу. Брошура је штампана у импозантном тиражу од 30.000 примјерака и то 20.000 на француском и 10.000 на енглеском језику, а упућена је појединачно свим масонима и ложама у Француској и осталим савезничким државама. У извјештају Пашићу, Томић пише да се са поменутим захтјевима упознало 100.000 масона. О ставовима француских масона порема југословенском питању много говори и чињеница да је тако истакнути француски масон какав је био генерал Пење (на слици), написао предговор за ту брошуру. Он се у предговору задржао на изношењу неких општих начела о потреби стварања трајног мира, али је у писму Душану Томићу написао следеће: „Ја живо желим да пропаганда преузета од вас и наше српске браће буде плодоносна, а осим тога ја вам захваљујем за велику част коју сте ми учинили тражећи од мене неколико уводних редака за вашу брошуру.“ Ставове француских масона према југословенском питању, па и према уједињењу Црне Горе и Србије, које је дио тог питања, потврдио је 11. фебруара 1920. године, Велики мајстор Велике ложе Француске Бернар Велоф на припремном конвенту масонерије савезничких земаља, обраћајући се Душану Миличевићу, представнику Велике ложе Југославије: „Великој ложи Југославије желимо срећу и напредак, пошто смо допринијели, у борби коју смо недавно водили, томе да млади југословенски народ може да постане свој господар и да се слободно развија.“ (извор: Petit Convent preparative du 11 fevrier 1920 des puissances maconiques allices). Могу ли Американци да добију С-400, сазнајте ОВДЕ. Извор: Седмица