О причама из Женског одељења Пожаревачког казненог завода говориће: историчарка књижевности и приређивачица књиге Светлана Томић, криминолошкиња проф.др Весна Николић Ристановић, Ивана Ђурић, правница и уредница у Лагуни Јасмина Радојичић. Осим што се зна да је Милутин А. Поповић забележио приче о затвореницама Србије с краја XИX века и штампао албум о њима, за сада нисмо успели да нађемо поуздане податке о њему. Када је 1898. године у Босанској вили најављена вест о изласку његовог „Албума“ из штампе, нису унесене додатне информације о аутору. Те године стручни лист „Полицијски гласник“ изгледа избегава да помене ту књигу, а „Затворенице – Албум Женског одељења Пожаревачког казненог завода са статистиком“ прва је публикација такве врсте у српској култури. Књига садржи предговор Милутина А. Поповића, тридесет пет прича о затвореницама, илустрације и фотографије.
Сведочанства ових „опасних жена“ осветљавају једну мало познату, табуизовану сферу о патњама, али и злочинима у другој половини XИX века. Од убистава мужева до чедоморства, тровања, силовања, содомије, жене су у прошлости Србије вршиле различите преступе. Чиниле су злочине против власти и владара, кривотвориле новац, организовале пљачке, скривале хајдуке, биле хајдучице... Кршећи кривичне законе, разбијале су и стереотипне представе о женама.
Ова књига део је „криминалне белетристике“ и врста „полицијске књижевности“ која је у Србији почела да се развија крајем XИX века. Читање овог динамичног и узбудљивог дела неминовно води ка успостављању паралела са данашњим криминалитетом и положајем жена у друштву. Извор: Правда
