Десет година након проглашења независности (17. фебруар 2008. године), што је пројекат који је подржан од већине демократских земаља, Косово је признало 115 земаља света, пише Дојче веле у тексту под насловом "Косово - мрачне перспективе?".

Током тог периода, затворено је међународно надгледање независности, започет дијалог о нормализацији односа са Србијом (који и даље није завршен), основан Специјални суд за ратне злочине и наставља се покушајима да се Косово приближи европским структурама, иако грађани и даље не могу слободно да се крећу у шенгенској зони.

Европска унија и даље је неутрална када је реч о косовској независности, иако су 23 земље-чланице ту независност признале.

У најновијој Стратегији ЕУ за Западни Балкан, у делу о Косову се наводи: "Косово има могућност одрживог напретка кроз спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), као и да унапреди свој европски пут, када то буду дозволиле објективне околности".

Иако су косовски политички лидери критиковали стратегију ЕУ, односно њен део који се односи на Косово, представница Уније на Косову Наталија Апостолова оцењује да Стратегија у суштини "не прави некакву разлику између Косова и других земаља у региону, пошто је пред Косовом и даље дуг пут до фазе интегрисања.

- Услови и критеријуми су исти, процес проширења и даље је заснован на постигнутом и другог пута нема. Европска унија не може и неће да увози билатералне неспоразуме, они би требало да се реше пре учлањења. Косово би, али исто тако и Србија, требало да интензивирају покушаје нормализације, пошто другог, алтернативног пута нема - нагласила је Апостолова.

Протеклих десет година, каже председник Хашим Тачи, биле су године свеобухватног напретка Косова кога је признало 115 земаља света, године култивисања добрих односа с међународним актерима, као и године релаксације односа са Србијом.

Ипак, Тачија и даље забрињава "изолација грађана Косова од стране ЕУ, немогућност њиховог слободног кретања у шенген-зони".

Након проглашења независности, Косово се суочило с великим темама које се тичу и његовог суверенитета. То је учинило да очекивања грађана стагнирају, оцењује за Дојче Веле аналитичар из Приштине Наим Рашити.

- Реалност је то да косовско друштво није имало искуства у изградњи институција, нити је имало пројекцију тога како ће се независност кретати у наредним годинама – како ће изгледати десета, како двадесета годишњица независности... Обећања која су дата у то време више су била надања него реалност. Косово се, након проглашења независности, суочило с великим питањима која се тичу унутрашњег и спољног суверенитета, а то је успорило потпуну консолидацију независности и ометало да се очекивања материјализују - каже Рашити.

Косовски аналитичар је мишљења да су, уз сву стагнацију након проглашења независности, на Косову забележени и успеси.

- Има успеха, завршено је надгледање независности Косова, постоји 115 признања и земља је донекле консолидована. За људе који су блиски политичким процесима то су запажена достигнућа, док су за друштво и нове генерације та достигнућа непотпуна. Али ову десету годишњица косовско друштво дочекује у некој врсти депресије, јер земља није успела да испуни минимална очекивања грађана када је реч о свакодневном животу, када је реч о здравству, образовању, јавним услугама... Постигнут је, дакле, евидентан напредак који политичке структуре задовољава, али је за највећи део друштва он непотпун - каже Наим Рашити.

Једна од обавеза из дијалога са Србијом уз посредовање ЕУ коју Косово и даље није испунило јесте оснивање Заједнице српских општина (ЗСО). Председник Хашим Тачи, који је 2013. у својству премијера потписао договор о нормализацији односа са Србијом, подсетио је недавно владу Косова на, како је рекао, "неиспуњену међународну обавезу која се тиче оснивања ЗСО".

С друге стране, аналитичар Бљерим Бурјани оцењује да "главни изазови за Косово остају јачање реда и закона, посебно функционисање правног система, борба против корупције, непотизма, проширење пуног суверенитета на северу земље, оснивање Оружаних снага, имплементација споразума о Заједници српских општина, ратификација демаркације границе са Црном Гором, либерализација виза, економски развој, здравствена и социјална заштита, и европске интеграције".

Бурјани уз то указује да су Косову потребни већи подстицаји Европске уније, у смислу показивања добре воље за интеграционе процесе.

- ЕУ би дакле требало додатно да подстакне вољу косовских институција за интеграционе процесе. Она би требало више да подржи грађане Косова, како не би били изоловани од Европе. Грађани Косова остају верни пријатељи ЕУ и САД, они чврсто верују у ЕУ и њен развој, и посвећени су европским интеграцијама - мишљења је Бљерим Бурјани.

Уочи обележавања десетогодишњице проглашења независности, Косово је до крајњих граница заоштрило односе с међународном заједницом, када су 43 посланика у Скупштини поднели иницијативу за укидање Специјалног суда за ратне злочине, основаног по Закону изгласаном 2015. године.

Дебате око тог питања трајале се више од месец дана да би се, након великог међународног притиска, лидери земље – председник Хашим Тачи, председник скупштине Кадри Весељи и премијер Рамуш Харадинај – јавно изјаснили да Закон о Специјалном суду неће бити укинут, иако га, како су рекли, и даље сматрају историјском неправдом.

Изјаве о томе да Закон неће бити укинут, поздравили су у заједничкој изјави представници земље Квинте (САД, Немачка, Француска, Италија и Велика Британија) у Приштини.

- Од косовских лидера очекујемо да одрже њихову реч, а од косовских институција да поштују ту спремност. Само подржавајући владавину закона и обезбеђујући правду за све жртве, Косово може да афирмише своју зрелост као држава и спремност за општу интеграцију у Европу и међународну заједницу - наводи се, између осталог у изјави представника земаља Квинте.

Пре десет година, подсећа политички аналитичар Имер Мушкољај, очекивања грађана од њихове земље била су много већа.

- Ствари се нису кретале онако како је било замишљено, ни када је реч о успостављању државе, нити у другим областима. Данас је Косово земља са много проблема, за многе је то место с мрачном перспективом које више служи интересима политичке класа, а мање грађанима. Одговорност за такво стање сноси политичка класа која је својим поступцима и својим приступом и довела до тога да ствари стагнирају - каже он.

Није лако да се једна земља створи, свестан је Мушкољај, али с већом и одговорном посвешћеношћу политичког руководства, ситуација би, сматра, била много боља.

- Током целе протекле декаде Србија је ометала успостављање државе Косово. Уколико се не постигне финални договор о признању државности, проблеми ће се само повећавати. Договор између двеју земаља требало би постићи што пре, са посредовањем и уз гаранције САД и Европске уније. То би позитивно утицало на успостављање државе Косово - каже Мушкољај.

Професор Факултета политичких наука у Приштини Бехљуљ Бећај каже за "Блиц" да грађани немају много разлога за славље, јер, каже, стрепе како ће преживети сваки наредни месец.

Подсећа да је незапосленост највећа у региону, да се држава бори са корупцијом, несређеним здравством, просветом, да нема владавине права...

- Чињеница је да су грађани остварили свој историјски сан и добили своју државу. Самим тим су сада свесни предности и мана добијања државе - рекао је Бећај и додао да се показало да им то што су добили државу неће решити све оно што их тишти.

Грађани зато, поручује не могу да буду срећни у сусрет годишњици, а поготово не са тренутним лидерством, за које указује да ће само наставити да деградира државу.

Аналитичар међуетничких односа Фатмир Шехоли поручује да је независност обичним људима донела "историјску жељу испуњавања онога за шта су се генерације жртвовале".

- Оно што је проглашење независности донело као добро је то што смо доказали да смо за европски пут и за чланство у НАТО, а лоше је то што и даље кубуримо са корупцијом и организованим криминалом - рекао је Шехоли за "Блиц" и додао да је стандард исти као и у осталим земљама бивше Југославије.

Каже и да су Албанци прихватили своје комшије Србе, да их не мрзе, те да мржња постоји само према бившем режиму Слободана Милошевића, који им је "нанео много боли".

Све више Срба је у институцијама Косова, подсећа Шехоли и наводи да влада има три српска министра и заменика премијера, 10 председника општина и 10 посланика у скупштини.

Недавно је и за заменика омбудсмана изабрана српскиња - Марија Радуловић.

- Албанци и Срби немају алтернативни пут изузев да живе у миру и у тежњи да што пре буду део велике европске породице. Организовани криминал и корупција као феномен је рак друштва, а Косово, као ни државе региона, није могло да буде имуно од тог феномена. Као друштво надамо се да ће то зло друштва да тоне, како будемо испуњавали критеријуме за чланство у ЕУ - поручио је Шехоли.

Ипак, велики број грађана Косова није убеђен да ће крај дијалога са Србијом уз посредовање ЕУ довести до тога да Београд призна независност. Према истраживању јавног мњења које је спровео Демократски институт Косова (КДИ), чак 49 опсто грађана Косова сматра да дијалог не би требало наставити без укључивања САД у тај процес. Са друге стране, 45 процената анкетираних из српске заједнице на Косову сматра да би дијалог требало наставити без укључивања САД, што је став само 29 одсто грађана Албанаца и 24 процента из других заједница.

Дојче веле подсећа, премијер Косова Рамуш Харадинај изјавио је да је "независност Косова постигнута заједничким напорима са САД и да то чини посебним везе између два народа, косовског и америчког. НАТО је, са САД на челу, спасао животе грађана Косова", истакао је Харадинај, који је, заједно са председником Хашимом Тачијем боравио у САД на молитвеном доручку.

Иначе, према већ поменутој анкети, 51 одсто грађана Косова не очекује да се процес дијалога са Србијом заврши током 2018. – такав став деле сви анкетирани, независно од њихове етничке припадности.

Поред тога, 48 процената каже да не очекује признање Србије на крају дијалога. Само један одсто грађана српске заједнице очекује да Србија призна државност Косова на крају тог процеса, у поређењу с 34 процента грађана албанске заједнице и 23 одсто грађана других заједница, показује истраживање КДИ.

Још једна држава је повукла своје признање Косова. Прочитајте ОВДЕ која.

Извор: Дојче Веле