Конкретно, 14. фебруара је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг позвао Русију да буде “транспарентна,“ иако је такође признао да је Москва пре неколико година најавила распоређивање својих ракета у региону својих граница. Другим речима, недавна изјава Столтенбера по овом питању није имала никакав вид транспарентности.
У међувремену, Русија ради на томе да овај “проблем“ буде транспарентан. Вероватно је да није случајно то што су у недељу, 11. фебруара, у популарном програму “Военнаиа приомка” на телевизијском каналу “Звезда” руског Министарства одбране, детаљно разматране тактичке и техничке карактеристике ракетних комплекса “Искандер”.
Прави разлог забринутости НАТО-а није “транспарентност“, већ борбене способности руског “Искандера” и политичка воља да их употреби. Заиста, постављање “Искандера” у Каљининграду у стање приправности има озбиљне импликације на војну ситуацију у балтичком региону.
5. фебруара је Русија распоредила “Искандер-М” оперативно-тактичке ракетне комплексе у близини Каљининграда. Ови “ОТРК“ су дизајнирани да униште реактивне одбрамбене ватрене системе противника, противракетну опрему, ваздушне одбране, авионе и хеликоптере на аеродромима, командна места и инфраструктурне објекте. Један ОТРК Искандер-М је способан да погоди мете на удаљености до 500 километара са две врсте ракета – балистичком и крстарећом.
Очигледно се о овоме не говори јавно, али имплицитна, хипотетичка, главна мета ових “Искандера” – ако ствари дођу до овог тренутка – би били амерички системи ракетне одбране у источној Европи који су инсталирани под изговором “одбране од иранских ракета“.
У Румунији, амерички ракетни одбрамбени комплекс “Аегис” је већ отворен и држе га у борбеној спремности. У мају 2016. године је почела изградња побољшаног система “Аегис” у пољском граду Редзикову у близини балтичке обале (150 километара од Гдањска), који ће бити спреман 2018. године.
Већ током почетне фазе изградње ових ракетних база у Румунији, руски војни експерти тврде да би ови системи били усмерени на руске тактичке ракете и друго оружје високе прецизности. Ово се објашњава чињеницом да лансирни системи инсталирани у Румунији (а ускоро и у Пољској) могу лансирати не само системе ракетне одбране, већ и крстареће ракете способне да ударе стратешке циљеве у западној и централној Русији.
Како је руско Министарство спољних послова изјавило од самог почетка, америчка одлука о успостављању ракетних система на румунској територији криши равнотежу стратешких снага у Европи и супротставља се одредбама уговора о ракетама средњег и кратког домета.
Али примедбе Москве нису услишене. Нити су се чула обећања Русије да се припремају за “реаговање“ на америчке ракетне системе у Румунији и Пољској. Распоређивање “Искандера” у Каљининградском региону је вероватно један демонстративни елемент овог реаговања.
Други могући корак може бити употреба најновијих крстарећих ракета “Калибр” којима су опремљени површински бродови и подморнице руске балтичке флоте, и које имају домет од 2.500 километара. Производња “Калибр” ракета би могла бити убрзана због распоређивања у Балтику, али то је већ у домену предлога.
Политичка компонента спора око руских Искандера није ништа мање важна. 15. фебруара су уследили усмени одговори руских парламентараца из Државне Думе и Савета Федерације. На пример, у интервјуу за РТ, заменик председника Одбора за међународне послове Савета Федерације, Андреј Климов, је рекао: “Искандери су тамо смештени (у Каљининградском региону) због чињенице да НАТО проширује своју војну активност у близини наших граница… Вреди напоменути да ми то радимо на својој сувереној земљи. То је најважнија ствар. Амерички системи ракетне одбране су распоређени далеко од њихових граница. А контигент војника окружује читав периметар Русије“.
Можемо на то да додамо и коментар руског сенатора, да је баш дан раније изашло на видело то да амерички буџет за 2019. године одређује 6,3 милијарде долара за “одвраћање Русије у Европи војним средствима“. План предвиђа повећање присуства америчких војника у земљама ЕУ, обучавање НАТО снага у Источној Европи, и модернизацију америчке војне опреме стациониране у ЕУ.
Без сумње, обе стране – Русија и НАТО – неће напустити своје положаје, што не олакшава мир у Европи. Главни губитници било каквих могућих сукоба се већ могу именовати- Пољска и Румунија, јер су оне постале циљеви број један за руске ракетне нападе.
Белорусија спремна да пошаље своју војску у Донбас. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
