Хинштејн је у прес-центру МИА „Русија севодња“ у Москви представио своју нову књигу: „Крај Атлантиде. Зашто Путин никада неће постати Горбачов“, у којој је управо дао свој одговор на питање — да ли је СССР заиста био осуђен на пропаст?
Ово необично истраживање у жанру „алтернативне историје“ открива разлоге и последице распада те земље и социјалних катастрофа деведесетих. Лидери земље, Горбачов и Путин, на несвакидашњи начин „путују“ кроз време: из осамдесетих у двехиљадите, и обрнуто.
Аутор сматра да ти изазови који су стајали пред руководством земље 1991. године и ти који данас стоје пред Русијом имају много заједничког.
„Ти процеси које је СССР преживљавао средином и крајем осамдесетих у одређеној мери се и данас настављају. Нажалост, ми имамо веома кратко памћење, не сећамо се шта се догодило пре пет година, а камоли пре 25, 30 и више. Стога, многе претње које СССР није могао да превазиђе, постоје и данас. То су раст протестних расположења, проблем сепаратизма и притисак из иностранства“, рекао је Хинштејн.
Аутор је сигуран да ниједан од тих изазова са којима се суочавао Горбачов није био критичан. Штавише, сви проблеми са којима се суочио лидер СССР-а, а који су се тицали „спољноекономског развоја земље, спољне политике, питања унутрашње политике, националног територијалног уређења, сузбијања раста сепаратизма и борбе против криминала“ поновљени су и након 2000. године, када је Путин дошао на власт.
„Међутим, у свакој од тих ситуација, актуелни председник је био у стању да пронађе излаз из тешког кризног тренутка. Стартне позиције које је имао Горбачов 1985. године, у тренутку његовог доласка на власт, не могу се никако поредити са оним ужасним позицијама које је имао Путин петнаест година касније. Међутим, фактор личности у историји за нас је био кључан“, каже аутор.
Он је навео да је 1985. године економија СССР-а била на другом месту у свету, а дефицит буџета је износио нешто мало више од два одсто.
Посебна улога припала је западним конкурентима, који су, по мишљењу аутора, радили на слабљењу СССР-а. Али, према речима Хинштејна, није то био главни разлог „распада империје“, већ улога Горбачовљеве личности.
„Горбачову је било довољно пет-шест година да СССР доведе до смрти“, закључио је аутор.
Према његовим речима, Путин се од двехиљадитих суочава са сличним и тежим изазовима, али проналази решења по свим питањима. То се тиче унутрашње политике, међународних претњи, економских проблема.
„Да је Путин, којим случајем, средином осамдесетих био на челу земље, сасвим сам сигуран да би се избегла већина катастрофа које су нас задесиле: масовно сиромаштво, раст сепаратизма, грађански ратови и на крају распад земље“, истакао је Хинштејн.
Аутор је радио на књизи око пет година. Успео је да прикупи сведочења очевидаца распада СССР-а — политичара, обавештајаца, новинара и других значајних личности из Русије и са Запада, али и бројне социјално-економске податке. Књига садржи велики број докумената који никада раније нису објављени. На пример, материјале из кривичних предмета везаних за истрагу трагичних догађаја у Грузији 1989. године и у Литванији, 1991. године.
„Ти материјали у потпуности одбацују све досадашње тезе о томе шта се тада дешавало“, додао је аутор.
Хинштејн је рекао да је књига пре свега намењена младима и да ће разрешити бројне идеолошке клишее који данас постоје.
На челу непрегледне колоне САА у Дамаск стигао Сухеил ел Хасан. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews.com
