Ники Хејли, стални представник САД у УН, верује да је “Пакистан годинама играо двоструку игру“. Према њеним речима, Пакистан је укључен у државни тероризам.
То је разлог зашто Сједињене Државе задржавају војну помоћ од 255 милиона долара. Поред тога, Вашингтон је суспендовао око 900 милиона долара у Фондовима за коалициону подршку. Поређења ради, укупан буџет одбране Пакистана износи око 8 милијарди долара. Дакле, САД су ову земљу лишиле више од једне десетине њихових трошкова одбране.
Заузврат, Исламбад је суспендовао сву војну и обавештајну сарадњу са Вашингтоном. Пакистански министар спољних послова Каваја Асиф је рекао да његова земља више није савезник Америке. Ипак, линије снабдевања снага НАТО-а у Авганистану неће бити затворене.
Овај однос је одувек био изузетно комплексан и турбулентан. То је више био брак из користи него савез. Неповерење и сумња су одувек ометали билатералне везе.
То није проблем борбе против тероризма. САД су заузеле изузетно непријатељски став према Ирану – земљи која ужива пријатељске односе са Пакистаном. Постоји много разлога за то. Добри односи са Ираном помажу Пакистану да избегне немире у свом пограничном региону који је претежно насељен етничким Белуџима.
Упркос томе што је ово земља сунитских муслимана, Пакистан не припада анти-иранској коалицији коју предводи Саудијска Арабија. Они не иду против интереса Ирана. На пример, они се не противе иранској умешаности у Јемену.
Исламбад у последње време све више гледа ка Кини док се окреће од САД. Ове две силе су кроз историју одржавале добре суседске односе. Пакистан улаже велике наде у кинеско-пакистански економски коридор (ЦПЕЦ) вредан 57 милијарди долара, како би подстакли економију Пакистана. ЦПЕЦ је део кинеске иницијативе “Један појас, један пут”, која се шири по свету. Специјалне економске зоне су део планова.
Пакистанска стратешки смештена лука Гвадар у Арабијском мору, која се налази на 180 наутичких миља од Ормуског пролаза, има истакнуто место у ЦПЕЦ. Мрежа путева, железница и цевовода ће бити изграђена да повеже Синкјанг у западној Кини са пакистанском луком.
Кинески поморски бродови ће бити усидрени у Гвадару како би обезбедили сигурност и заштитили морске траке, ако буде потребно. Биће распоређена заједничка радна група од четири до шест бродова, а кинески маринци ће чувати луку.
Расправља се о кинеском овлашћењу Пакистана за производњу свих врста ракета, као и главних борбених тенкова. Пекинг жели да увећа своју одбрамбену сарадњу са Исламбадом у блиској будућности. Њихова помоћ Исламбаду у нуклеарном програму је критична.
Кина је за Пакистан постала важнија од Америке. Исламбад је види као правог пријатеља.
Односи између Москве и Исламбада никада нису били бољи. Војна сарадња цвета. Војна вежба “Дружба“ се одржава сваке године ради јачања интеракције између оружаних снага. То није једини заједнички тренинг који се одржава редовно. Пакистан разматра могућност куповине више оружја из Русије, укључујући и борбене авионе Су-35.
Разговори о изградњи гасовода “Север-Југ“ (од Карачија до Лахора), са руском инвестицијом од 2 милијарде долара, су у току. Пакистан може пружити погодан међународни пут до руске робе преко ЦПЕЦ-а.
Прошле године се Пакистан придружио Шангајског организацији за сарадњу (СЦО) као пуноправни члан. Чланство у СЦО претпоставља срадњу у области безбедности у Централној Азији и редовне самите који омогућавају лидерима Русије и Пакистана да се редовно састају.
Организација је на путу да успостави унију економске интеграције, укључујући стварање зоне слободне трговине, банке и развојног фонда. Руски председник Владимир Путин верује да повезивање СЦО са Евроазијском економском унијом (ЕЕУ), чији је Русија водећи члан, кинеском иницијтивом “Један појас један пут”, и економским пројектима које је имплементирала Асоцијација земаља југоисточне Азије, може “изградити темеље за веће евроазијско партнерство“. Пакистан је одобрио захтев Русије да користи луку Гвадар и заинтересован је за придруживање споразуму о слободној трговини са ЕЕУ.
Однос САД и Турске има превише озбиљних проблема да би се Анкара назвала савезником Вашингтона. Ирак се постепено удаљава од САД како би диверзификовао своје спољнополитичке приоритете. Одлука о признавању Јерусалима је погоршала односе са Јорданом.
Постоје и други примери где је кредибилитет САД поткопан у муслиманском свету. Сада је Америка изгубила Пакистан, пету најмногољуднију нацију, са становништвом које прелази 210 милиона људи. Ово је део шире слике како се утицај САД у региону глобално смањује, док снага Русије и Кине расте.
Како САД замишљају свој војни судар са Русијом, Кином и Ираном прочитајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
