Драган и Јелена Станивук, супружници и колеге са Пољопривредног факултета у Новом Саду, отишли су пре две године да живе у Черевић. Кућу су добили у пројекту Владе Војводине која нуди бесповратне паре за домове младих парова који желе да живе на селу.

- Ту благодат живота на широком простору, а не у једној соби, у стану, одмах сам приметила код своје двоје мале деце. Овде је сваки трен угоднији, имамо своју органску баштицу, не мислимо о гужви у вртићу, а доктора већ лично познајемо. Иако смо још везани за град због посла, направили смо у Черевићу воћњак и пчелињак како бисмо покушали са неким бизнисом. Једино сада не можемо тек тако отићи у биоскоп или на кафу са другарима - прича нам Јелена Станивук.

Како додаје, када су се доселили, комшије су биле изненађене, гледале су их у чуду, али су се за три дана навикле на чињеницу да је неко из града дошао да живи код њих.

Одлазак на село и зарада од пољопривреде постају примамљиви младим људима, али они у старту обично немају довољно земље. Тако је Милош Сентиванац, иначе теолог и познати новосадски кувар, одлучио да обнови породичну кућу у Надаљу где је покренуо производњу органског поврћа.

- Желео сам да пронађем свој мир и овде сам то успео. Никада се нисам бавио пољопривредом и било ми је занимљиво да се упознајем са новим стварима иако сам ризиковао и напустио посао кувара. Подигао сам један пластеник где узгајам чери парадајз, паприке и тиквице. Ускоро ћу направити још један пластеник са јагодама. Жеља ми је да заокружим своја знања и почнем да правим сосеве са јагодом и љутом паприком – изјавио је Сентиванац.

Бранислав Гулан, члан Академског одбора за село и члан Научног друштва економиста Србије, каже да је, од 4.709 села, чак 1.200 у фази нестајања. У 86 одсто села опада број становника, док 1.034 села имају мање од по 100 житеља. Чак у 73 одсто села не постоји дом културе нити библиотека, а у 230 нема чак ни основне школе.

- У 550 села има мање од по 50 становника, док је 50 насеља празно. У селима имамо 50.000 празних кућа, а на још 150.000 пише да тренутно у њима нико не живи – рекао је Гулан.

На југу и истоку земље пуста је свака четврта кућа, а по последњем попису становништва из 2011. године, нико не живи у чак 800.000 објеката за становање у Србији, од којих је већина у руралним крајевима. Најбољи пример за то је Криви Вир, где је пре неколико деценија живело 7.200 домаћинстава, а данас има само 200 домова. На северу земље, у Бачком Петровцу има чак 800 празних кућа. Због тога, све чешће, комунална предузећа долазе у проблеме јер не могу да наплате услуге одношења смећа, али и очитавања водомера у селима, јер се у неким напуштеним кућама повремено користи вода. Тако су у Бачком Петровцу почели да праве распореде на које треба да се јаве власници напуштених кућа како би регулисали дуговања.

Из агенција за промет некретнина кажу да се куће у Војводини, без окућнице, и у селима удаљеним од града, могу наћи и за 1.000 до 1.500 евра, као рецимо у Ботошу. То су обично старе куће, често и без тоалета. Нешто скупље су у селима близу војвођанских градова од 3.000 до 5.000 евра, а бољу цену имају и оне које су близу реке. Једна кућа од 80 метара квадратних са окућницом од пола хектара у Делиблату продаје се за 6.500 евра.

У централној Србији цене су сличне као на северу земље, с тим што се оне с окућницом могу наћи и јефтиније, због лошијег земљишта. Тако кућа у Смереревској Паланци од око 100 квадрата са плацом од скоро хектар кошта 4.000 евра.

У близини Сокобање, чак две куће са четири хектара, шумом и пратећим објектима продате су недавно за свега 15.000 евра. На југу и истоку Србије ситуација је најгора. За стару кућу у појединим селима не може да се добије ни 1.000 евра, као рецимо у селу Брежани, где са окућницом од једног хектара коштају само 2.000.

Прочитајте ОВДЕ под којим условима у Србији имате право да се браните ако вас нападну?

Извор: Блиц