Занимљиво је да је велики број њих одлучио да се не врати из Србије у своју државу него да илегалним путивема настави пут ка Западној Европи, што досадашњи систем управљања миграцијама ставља на додатну пробу.
Према резултатима структурисаних разговора које је Инфо Парк спроводио од јесени 2017. са Иранцима који су се обратили нашем центру за помоћ и оснаживање миграната у транзиту, Србија је за њих само успутна станица, али и најсигурнији и најјефтинији пут ка земљама које су њихова крајња дестинација у западној Европи. Ово не чуди, с обзиром на то да иза свега стоји билатерални споразум две државе који је довео до одлуке Владе Србије од 22. августа 2017. уведе визну либерализацију према којој грађани Ирана у Србију сада улазе као туристи са правом боравка до 30 дана.
Иако су у Србију ушли као туристи, велики број Иранаца боравак у Београду користи за успостављање веза са кријумчарима који ће их пребацити до жељене дестинације или за проналажење других начина да се пређу границе Хрватске, Босне и Херцеговине, Мађарске или Румуније. Као главне разлоге за напуштање Ирана наводе угрожена људска права и слободе, пре свега у домену политичких, верских и сексуалних опредељења. Уз то, део Иранаца жели да иде у земљу у којој има веће шансе за економски просперитет и бољи живот. Међу интервјуисаном популацијом налазе се претежно млађи парови или мушкарци који се масовно изјашњавају као хришћани, припадници ЛГБТ популације или као гласачи опозиције, уз наводе да су били изложени прогонима у земљи.
Највећи број Иранаца у Београд долази авио-летовима турских и заливских компанија са преседањем у Истанбулу, Дубаију, Абу Дабију или Катару. С повећаном потражњом за Београдом као дестинацијом, након 27 година паузе, две иранске авио-компаније су уговориле директне летове Техеран-Београд. Прво су два лета недељно авионом са 156 места одобрена државној компанији Иран Аир а неколико недеља касније и Qесхм Аиру али до сада они још нису успостављени. Путем ова четири лета у Србију потенцијално може доћи 600 Иранаца недељно.
Феномен „иранских туриста“ који у Србији постају мигранти, од почетка прате проблеми њихове идентификације. У почетку, регистрација која прати изражавање намере за тражењем азила није била могућа, јер су у питању особе са легалним боравком - како је објашњено из Управе за странце МУП-а Србије. Да би прикрили порекло, неки од њих су бацали и уништавали пасоше, што је створило додатну конфузију како међу организацијама које пружају помоћ, тако и међу надлежним институцијама. Како се повећавао број оних који нису успели да напусте Србију у року од 30 дана, тако је расла и потреба за њиховим смештајем у одговарајућим центрима, али је предуслов за то била обавезна регистрација уз изражавање намере за тражењем азила. Напослетку им је то ипак дозвољено, чиме је суштински легализован њихов боравак као тражилаца азила, али међу особама које је Инфо Парк интервјуисао није опажен ниједан случај који свој будући живот везује за останак у Србији. „Свима интервјуисанима циљ је да се докопају развијених земаља Европске уније, пре свега Немачке и Француске“, изјавио је Гордан Пауновић из Инфо Парка.
Мигранти из Ирана су за врло кратко време привукли пажњу јавности, а повод је био протест на граници са Хрватском (25. децембра 2017.) приликом ког је стотинак особа инсистирало да се граница отвори. Већина демонстраната била је иранског порекла. Иранци су након овог инцидената пребачени у кампове уз поштовање процедуре, без разлике у односу на остале националности и земље порекла, тако да се данас највећи број њих налази у Прешеву. У овом тренутку, Иранци су трећа најбројнија националност у центрима за мигранте у Србији – има их 485 (више од 12%) и њихов број стално расте.
„Уз све позитивне стране укидања виза, остаје нејасно зашто ову одлуку нису пратиле конкретније мере везане за управљање миграцијама у Србији, што би између осталог предупредило критике Европске уније и суседних земаља“, додаје Гордан Пауновић. Хрватска је посебно била гласна у време протеста код Товарника, када је то питање било постављено и пред органима ЕУ. И без тога, повећан притисак на институције система као што су Комесаријат за избеглице и миграције или Министарство унутрашњих послова, као и на бројне организације које раде са мигрантима на терену, довољан су разлог да се предузму конкретније мере да се овај тренд ограничи. Истог дана као и за држављане Ирана, безвизни режим уведен је за становнике Индије, тако да је отворено питање да ли ће и они кренути стопама Иранаца, с обзиром на то да се и њихов долазак константно бележи већ дуже од годину дана, за сада у мањим бројевима.
Прочитајте ОВДЕ шта Иран каже о решавању проблема Косова?
Извор: Б92
