Каква атмосфера влада у ВК Партизан? Да ли се осећа незадовољство у руководству и међу играчима? - Незадовољство се осећа са свих страна. У ВК Партизан је већ извесно време веома лоша ситуација која је резултат немара државе. Из те лоше ситуације произилазе лоши услови за рад попут руинираног базена у коме је увек хладна вода и превоза аутобусом на утакмице које се одржавају на удаљености од преко 1000 км од Београда. Додао бих то да је много стручњака напустило клуб, као и то да се у претходној години велики број деце исписао због тога што базен није радио скоро два месеца. Клуб је у више наврата апеловао за помоћ, али, нажалост, нико се није одазвао Са друге стране, играчи су и више него коректни, тако да због своје жеље за што квалитетнијом игром и што бољим резултатом поштују све што је договорено и дају све од себе да испуне зацртане циљеве. Тако су у претходној години, упркос лошим условима, освојили „дуплу круну“ и одбранили титулу првака Србије. ВК Партизан као најтрофејнији спортски клуб у Србији представља институцију од прворазредног значаја за српски спорт и бојим се да са изостанком државне помоћи и подршке, не изостане и добар резултат тј. да се више никада не вратимо на светски врх у овом спорту.
Како коментаришете чињеницу да ниједан играч ватерполо репрезантације не игра у српским клубовима? - Поражавајуће. Могу слободно да кажем да ВК Партизан има најбољу школу ватерпола у Србији и да је као такав „фабрика“ врхунских ватерполиста. О томе најбоље сведочи чињеница да је велика већина српских репрезентативаца А селекције потекла управо из овог клуба, као и то да је ВК Партизан седмоструки шампион Европе и освајач ЛЕН Купа. Међутим, узимајући у обзир поменуте лоше услове за игру и рад који нису ни приближно прилагођени врхунским спортистима, а који су директна последица ничег другог до немара државе, српски репрезентативци немају други избор него да играју у страним клубовима.
Познато је да је изјава српског ватерполо репрезентативца Андрије Прлаиновића након освојене златне медаље у Рију узбуркала спортску и политичку сцену у Србији. Да ли је његов покушај да скрене пажњу јавности о проблемима српских ватерполо клубова уродио плодом тј. да ли су српски ватерполо клубови почели да добијају адекватну подршку државе и друштва? 4- Нажалост, не. Упркос напору врхунских спортиста и стручњака да скрену пажњу на проблеме клупских спортова, држава, која треба системски да финансира спортске клубове и удружења која нису у могућности да се самофинансирају преко спонзора, продаје улазница и сл, остаје нема по том питању. 44. Да ли Србија у том смислу треба да следи пример Мађарске, која је на основу броја освојених медаља одредила које спортове ће стимулисати, као и да прогласи ватерполо спортом од националног интереса? - Свакако. То је једини начин да се обезбеди континуитет у остваривању успеха, а и допринеће порасту броја деце која желе да се баве спортом.
Да ли се спортски шампиони користе за политичке обрачуне? Док једни тврде да клубови пропадају, други тврде да је све у најбољем реду. - Увек су се користили, увек ће се користити. Политички поени се убирају на основу спортских успеха. Иако би спорт требало изузети из политике, не видим да ће се на том пољу било шта променити. Спорт треба да уједини народ и да то јединство представља у свету, а не да буде јабука раздора у друштву.
На основу тренутног стања, каква је будућност клупских спортова у Србији? - Будући успеси се доводе у питање, пре свега због нема државних установа. Мислим да је будућност ватерпола као спорта сива или барем под знаком питања у Србији. Стручњаци из свих спортова, не само ватерпола, одлазе из земље због лоше финансијске ситуације и лоших услова за рад. Ипак, приватни клубови имају доста бољу перспективу и шансу да преживе, јер не зависе од државе. Мислим да се боља будућност клупским спортовима може обезбедити на два начина. Први подразумева улагања и подршку државе, што, упрскос обећањима, већ годинама изостаје. Други начин би био приватизација клубова од стране појединаца и привредних друштава који желе да уложе у спорт, а који би за узврат би били ослобођени дела ПДВ-а. То је устаљена пракса у свету која даје добре резултате.
Да ли је угрожен интегритет спорта (да ли се намештају утакмице и резултати, да ли је присутан организовани криминал, насиље, коришћење допинга и сл.)? - Јесте, али срећом тога нема у ватерполу. Једноставно, нема интереса.
Да ли то утиче деморалишуће на децу и омладину и доводи до смањења оних који се баве спортом? - Између осталог, утиче. Поред тога, треба напоменути да је квалитет спорта опао што за последицу има слабу посећеност утакмица, а самим тим и мању моћ мотивације деце за бављењем спортом. Деци свих слојева друштва треба обезбедити бављење спортом, омогућити им здрав живот на што лакши и јефтинији начин и понудити им алтернативу за улицу и компјутер. То се може постићи промоцијом спорта, као и организацијом јавних тренинга са познатим спортистима, аматерских такмичења и спортских кампова од стране државе. Као добар пример бих узео залагање Српске радикалне странке по том питању и помоћ коју пружа у промоцији спорта међу децом и омладином.
Чиме је Српска радикална странка стекла Ваше поверење? - Разлога за поверење је много, али истакао бих један конкретан. То је, као што сам рекао, залагање за унапређење и промоцију спорта. Тако су прошлог лета уз помоћ Миљана Дамјановића, народног посланика и кандидата за градоначелника испред Српске радикалне странке, и Здравка Топаловића, члана већа Градске општине Чукарица, организовани јавни тренинзи тј. бесплатна школа ватерпола на Ади Циганлији, као и турнир Кил Купа, што је и медијски било пропраћено. На иницијативу г. Топаловића, општина Чукарица је финансијски помогла одржавање поменутог догађаја на Ади Циганлији, а посредством његових контаката се дошло и до спонзора турнира ревијалног карактера. Такође, поменуо бих и указану подршку и пружену помоћ ВК Кошутњак, који је уз залагање г. Топаловића ушао у Спортски савез општине Чукарица.
Који су Ваши разлози за подршку Српској радикалној странци на престојећим изборима? - Као што сам рекао, Српска радикална странка је конкретним делима стекла моје поверење. Упознат сам са програмом странке и стубовима кампање за предстојеће изборе, тако да бих, поред подршке спорту, истакао и план за проширење капацитета вртића чиме Српска радикална странка, по ко зна који пут, доказује да су јој деца и омладина приоритет. Такође, морам да кажем да сам као студент Правног факултета упознат и са проблемом легализације за који је Српска радикална странка понудила конкретно решење – децентрализацију. Како се политичари спортски туку у рингу, погледајте ОВДЕ. Извор: Правда
