Истог дана, Владимир Путин је одржао састанак са својим поузданим саветницима за изборну кампању, на ком је изнео своју прву реакцију на ову листу. Путинова реакција је била изузетно суздржана и сводила се на “листа је непријатељски чин, али за сада неће бити одговора.“ Другим речима, Русија за сада седи и посматра.
Према Путиновом мишљењу, саму листу, као и друге недавне потезе Сједињених Држава, требало би посматрати првенствено као манифестацију свађа између одређених снага и Доналда Трампа унутар америчког естаблишмента. Путин је стога изјавио да Русија неће “нулирати“ односе са САД због таквог документа.
Укратко, руски председник сматра да овај документ има минималан утицај. Али, да ли је то заиста тако?
У руским медијима и у незваничном ћаскању руских елита, “Извештај о Кремљу“ се није сусрео са таквом олимпијском смиреношћу. Заправо, када се објављивање извештаја очекивало, део руског естаблишмента је показао знакове анксиозности. То је био случај не само са јавним функционерима, већ и са представницима руског бизниса.
Како се испоставило, група “компрадора“ се од тада разоткрила као они који по сваку цену покушавају да избегну америчке санкције. Током протеклих неколико недеља, руски медији су покривали више од пар случајева одређених бизнисмена, такозваних олигарха, и менаџере државне имовине највишег ранга, како покушавају да избегну да заврше на тој листи.
Извештаји су навели Андреја Иларианова, Путиновог критичара који сада живи у Украјини, који је рекао да је велики број руских олигарха тражио његове консултације и начин да ступе у контакт са лобијима у Вашингтону.
Сам Иларианов је одбио да коментарише ове извештаје, али чини се да је заиста био укључен у такве разговоре. У руске медије су процуреле информације да је Иларианов чак саветовао ауторе извештаја и препоручио да се стари олигарси из доба Јељцина одвоје од оних из доба Путина, како би поделили рангове руске олигархије.
Ако су ови извештаји тачни, онда су напори Иларианова били неуспешни, јер су на листу стављени и “стари“ и “нови“ олигарси, укључујући и оне који су своја богатства стекли 90-их година под Јељцином, као што су Вагит Алекперов, Петар Авен, Михаил Фридман итд. На листи се такође налази и шеф највеће државне банке “Сбербанк”, Герман Греф, који је један од главних стубова либералног, проамеричког кампа у руском естаблишменту.
Едуард Попов је изнео своје хипотезе о томе зашто се креатори листе нису определили за флексибилнији тактички маневар Иларианова. Он каже да су аутори извештаја у суштини спасили проамеричке агенте утицаја у руској олигархији од оптужби да раде за САД, тако што су их ставили на листу санкција. Друго, Американци могу добити много више од стварања једног, уједињеног олигархијског фронта против Путина. Повлачење читаве листе веома утицајних личности у овом миљеу би свакако ослабило овај притисак да се изазове незадовољство.
Према томе, под маском оптужби Русије да се меша у америчке изборе, Американци не припремају само улични Мајдан, већ и Мајдан у канцеларијама руских олигарха и одређених високих јавних функционера. Американци су сличну операцију спровели током Евромајдана тако што су Јануковичу ускратили подршку неких украјинских елита, посебно олигарха и чак и његове администрације.
У теорији, тај план је “исправан“, али, да ли ће се остварити?
Више руско руководство се налази у веома комплексној интерној политичкој ситуацији. Појава масовне потражње за ефикаснијом и економском и социјалном политиком – која делимично објашњава експлозију популарности комунистичког председничког кандидата Павела Грудинина – ставља Путина лицем у лице са неким задацима који су далеко од једноставних. На крају крајева, подељеност у елити је последња ствар која је Русији потребна.
Ипак, солидарност руске елите и способност државе да контролише олигархе је још увек виша него што је била у Украјини у периоду од 2013-2014. године. Ако избије “побуна олигарха“, то ће бити потиснуто. Алат за ово је одавно развијен.
Сваки олигарх који искаже тврдоглавост или непослушност би могао у било ком тренутку бити окривљени у кривичним предметима. На крају крајева, докази се могу увек наћи, јер сваки статус олигарха је нужно стечен криминалним средствима.
Путин нема шансе да уништи читаву класу олигарха, али уништење једне групе олигарха је више него могуће и реално. Штавише, увек постоји могућност укључивања других “добрих“ олигарха у борбу против других, обећавајући им сигурност за њихову имовину или приступ одговарајућој имовини која је конфискована по судском налогу на суђењима другима. Ове реалности, и друге које нису познате широј јавности, објашњавају миран став руског председника.
Као што следи, “Извештај о Кремљу“ отвара неке нове могућности за унапређење и чишћење руске елите, што ће се вероватно догодити након председничких избора заказаних за 18 март.
Амерички аутори “Извшетаја о Кремљу“ – било да им се то свиђа или не – направили су дуготрајни проблем кадровске револуције још релевантнијим. Таква револуција не само да би се бавила административним сферама (државним институцијама), већ и економијом.
Дакле, реакција руских власти на “Извештај о Кремљу“ ће бити одложена до после марта, а креатори извештаја се можда суоче са исходима који су далеко од жељених.
На интернету су се појавили снимци руског Су-25 у тренутцима пре обарања изнад покрајине Идлиб у Сирији. Тај снимак можете погледати ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
