*Тишине*
„Ни за једну животну стазу не постоји водич, свака је неиспитана, непоновљива, зато је у животу авантура правило, а не изузетак, јер је путовање кроз неиспитане предјеле, које нико послије нас не може поновити, све се стазе потиру, увијек наново се ствара нова конфигурација, увијек се указује други пејзаж, друга клима, за сваког посебно.“ *Дервиш и смрт*
„Сад сам схватио: то је пријатељство, љубав према другоме. Све друго може да превари, то не може. Све друго може да измакне и остави нас пусте, то не може, јер зависи од нас. Не могу да му кажем: буди ми пријатељ. Али могу да кажем: бићу ти пријатељ.“ *Тврђава*
„Троје нас је, у цијелом свијету само троје: моји прсти, њено тијело и његов уједначени дамар. Није важно шта се дешава у свијету, није важно шта ће бити сутра, важан је овај час блаженства без мисли. Хиљаду нечијих срећних часака биће као овај, али овај никада више. Хиљаду туђих љубави биће као ова, али ова никад више.“ *Острво*
„Судбина ме је поставила на ову стазу, за другу не знам, и корачаћу по њој док у мени има снаге. Овдје сам угледао небески бескрај и пучину на којој ми се око одмара, и ово не бих замијенио ни за један крај на свијету. Љепших можда има, дражих нигдје. Овај крај, то сам ја, то је мој живот и моја љубав.“ *Круг*
„Били су скромни људи обоје. Заузимали су мало места у животу. Ничим нису задужили човечанство. Били су ситни и неважни, неприметни као две чавке у јату чавки; нису се одликовали ни способностима, ни памећу, ничим нарочитим. А ипак су били посебни и изузетни, због љубави и због патње.“ Извор: Правда
