Иако се ради на томе да бивше југословенске републике испуне све потребне услове за придруживање Европској унији, изгледи да ће се то догодити остају далеки, али Европа не би смела одустати од своје намере, иначе ће Русија и Турска заузети њено место, пише угледни британски лист "Фајненшел тајмс".
- Након дуге паузе, ЕУ је поновно спремна да дискутује о проширењу својих граница - истиче ФТ и подсећа да је још прошле године председник Европске комисије Жан-Клод Јункер владама шест земаља Западног Балкана обећао "поуздану перспективу чланства у ЕУ".
Британски лист ипак подсећа да је "од 2004. године дошло до замора од проширења ЕУ на исток".
- Нема места идеализму. Очигледно је од 2004. године ширење ЕУ на исток углавном изгубило на значају. Данас у Европској унији постоји замор од проширења. Проблеми због миграција изазвали су огорчење међу бирачима, који су изгубили поверење у способност званичног Брисела да постигне било шта сем пуке борбе са економским проблемима - истиче лист.
Геостратешки аспект
Међутим, аутор текста напомиње још један веома важан сегмент, а то је геостратешки значај који би проширење ЕУ имало у случају Западног Балкана.
- Ипак, укључивање посткомунистичког истока у ЕУ остаје једно од њених највећих достигнућа. И даље је у интересу свих страна да улазак у ЕУ буде реална перспектива за балканске земље у којима су многи, након толиких година чекања на прагу, постали веома сумњичави по питању искрености Брисела - додаје ФТ.
Географија један од аргумената
Британски лист истиче да је један од главних аргумената земаља Западног Балкана за чланство у ЕУ тај што су потпуно окужене земљама Уније.
- Такође, све те земље су након тешког периода 90-их година постигле одређену стабилност, што се такође мора узети у обзир. Такође је веома важна улога Западног Балкана у праћењу великог миграционог таласа - пише лист.
Обећања из Брисела су подстицај за тешке одлуке
- Обећања о чланству активирала су низ тешких одлука које су земље Западног балкана донеле како би постале део ЕУ. На пример, Србија је направила озбиљне уступке у вези Косова. Међутим, пут уласка у ЕУ остаје веома дуг, а у међувремену се утицај ЕУ смањује. Данас је само 26% Срба за улазак у Европску унију - пише британски лист.
- Ако ЕУ одустане, Русија и Турска су и те како спремне да заузму њено место - забринуто констатује аутор чланка.
Проблем је што ниједна држава не испуњава критеријуме
Факат је да ниједна од бивших сржава СФРЈ не испуњава критеријуме за чланство, наводи се у тексту.
- Европска комисија је јасно истакла проблеме који су карактеристични за ове државе, а то су узурпација власти, везе држава са организованим криминалом, корупција на свим нивоима, као и гушење слободе говора. Да не помињемо то што ниједна од ових држава не може да се назове функционалном тржишном економијом - критикује "Фајненшел тајмс".
Председник ЕК Јункер подвукао је да је 2025. само "индикативни датум" за улазак балканских земља у ЕУ, и напоменуо да ће се "реална перспектива оцењивати у складу са њиховим реланим напретком".
- Теоретски, нека од ових земаља може престићи друге на путу ка ЕУ током тог периода. Ту се пре свега мисли на то да ЕУ препозна напредак Албаније и прекине све тоерије о наводном фаворизовању Србије на путу ка чланству. Уз то, треба похвалити хитни захтев Брисела да се што пре реше територијални спорови пре уласка у ЕУ: статус Косова и несугласице између Македоније и Грчке око имена - наводи ФТ.
- Било би незамисливо унутар ЕУ издржати овакве сукобе или опасне етничке напетости које их хране.
Треба видети има ли Европска унија механизме за мирно решавање спорова. Међутим, од виталне је важности да њена врата остану отворена за суседе који су искрено посвећени њеним вредностима - закључује ФТ.
Прочитајте ОВДЕ зашто немачки медији кажу да Русија има предност на Балтику?
Извор: Блиц
