За разлику од предлога овог документа, где се као рок за то помињао крај 2019. године, у усвојеној Стратегији се у неколико наврата истиче “хитност” доношења овог документа.

- Без ефективне и свеобухватне нормализације односа Београда и Приштине кроз дијалог, не може бити трајне стабилности у региону. Свеобухватни, правно обавезујући споразум о нормализацији је хитан и суштински како би Србија и Косово могле да напредују својим европским путем - наводи се у тексту.

Такође, пише и да у случају Србије, имплементација овог документа мора да напредује знатно брже.

Занимљиво је да је управо ово једна од конкретнијих ствари која се наводи на највише места у документу, који је Србији донекле “исцртао” европски пут, И који поручује да је 2025. године може видети као део Уније. Ипак, то није довољно јер се у случају Србије “морају испунити привремени стандарди везани за односе са Косовом (Поглавље 35), а правно обавезујући споразум о стабилизацији закључити хитно”.

- У случају Србије, неопходно је постићи сложен, правно обавезујући споразум, који одржава консолидацију и потпуну нормализацију односа са Косовом - пише у тексту.

Из свега овога јасно је шта ће бити питање свих питања када је реч о Србији, али није најјасније, шта та “хитност” подразумева, који су рокови, и до када ће односи са Косовом морати да буду решени.

Како објашњава министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, Стратегија о проширењу не може да мења преговарачки оквир са Србијом, који јасно каже да је обавеза да се на крају процеса преговора потпише и правно обавезујући споразум о свеобухватној нормализацији односа. За то је, каже, потребно да обе стране, односно Београд и Приштина, спроведу најпре све обавезе из Бриселског споразума.

- Поруку о хитности, која нема јасно временско ограничење, ја читам као сигнал да је важно применити и све остале споразуме из Бриселског споразума, а пре свега обавезу Приштине о формирању Заједнице српских општина на чему четири године ништа није урађено - каже она.

Према томе, наводи она, без наставка дијалога и примене свих до сада постигнутих споразума, и нових тема које нису још биле тема преговора, нема ни правно обавезујућег споразума чија садржина треба да произађе из дијалога уз посредовање ЕУ.

За европског комесара за проширење Уније Јоханеса Хана, квалитет је важнији од брзине. Он је тако одговориуо на питање о “хитности” правно обавезујућег споразума Београда и Приштине. Навео је и да је уверен да не би требало да се вежемо за неке датуме, да би било добро ако квалитет прати временску динамику, али да је важно да се постигне споразум.

- И у Приштини то треба да схвате, пошто се стално говорило да је разговор у интересу Србије. Договор је такође и у интересу грађана Косова и њихове европске перспективе – навео је он.

Комесар је поновио да сматра да је мање реч о брзини, а више о квалитету, и да би било добро за све да се нађе обавезујуће решење, које је прихватљиво за све, и које ће обезбедити мир у региону.

У јуче усвојеном докумету стоји и јасна порука свим земљама Западног Балкана да престану са међусобним чаркама. Наиме, јасно пише да у “ЕУ нема места запаљивој реторици, а још мање величању ратних злочинаца са било које стране”. Истиче се и важност решавања случајева ратних злочина, а апострофира се и неопходност пуне сарадње са Механизмом за међународне кривичне судове (наследник Хашког трибунала), али и са Специјалним судом за Косово.

Осим тога, говори се о још једном услову за улазак у ЕУ - чланству у Светској трговинској организацији (СТО).

- Чланство у СТО је предуслов за придруживање ЕУ, чиме се могу постићи економски раст и подстаћи значајна улагања у регион. Комисија ће наставити да помаже БиХ и Србији у процесу придруживања СТО - пише у тексту, где се наводи и да је Европска комисија спремна да припреми препоруке за отварање преговора са Албанијом и Македонијом, на основу испуњења услова, као и да би уз трајне напоре и ангажман БиХ могла да постане кандидат за придруживање.

Занимљиво је да је Косово у овом документу, додуше само на једном месту, представљено са звездицом, односно ознаком која се користи како се не би прејудицирао статус јужне српске покрајине. Американци авионима напали сиријску армију, Израелци туклу „иранску базу” западно од Дамаска. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц