Управо зато су обавештајне студије велики хит на универзитетима широм САД, објашњава Ковачевић, предавач на предмету обавештајних студија на Универзитету Сан Франциска у Калифорнији. Ковачевић, који је и члан Међународне асоцијације за обавештајне студије (ИАФИЕ) и стручњак за историју америчких и совјетских/руских обавјештајних служби, открива и да у свету постоји само неколико обавештајних служби које имају ресурсе да делују глобално, уз оцену да ће јачање војне моћи Русије и економске Кине у наредном периоду довести и до „промене равнотеже моћи и у оквиру обавештајних заједница“ на Балкану, а које су, како каже, тренутно „зависне од западних центара моћи“.
Поље деловања обавештајних служби најчешће се одвија далеко од очију јавности. Ви се, ипак, овим феноменом бавите на научној основи, проучавајући га на Универзитету. Какве су реакције студената на ваш предмет?
— Живимо у историјском периоду који се слободно може назвати доба обавештајних служби. Свака, па и најмања држава на свијету, има барем једну обавештајну службу. У исто време, обавештајне службе играју све важнију и непосреднију улогу у доношењу и националних и интернационалних спољнополитичких одлука.
Како можете анализирати садашње и будуће потезе било које државе ако не разумете како функционишу њене обавјештајне службе, и цивилне и војне? Наравно да не можете. Да вас подсетим на изузетну тврдњу Џорџа Орвела, из чије биографије се добро види да је познавао рад и западних (британских) и совјетских служби: „Ко контролише садашњост, контролише прошлост. А ко контролише прошлост, контролише будућност“. Чињенице указују да садашњи политички тренутак у свијету, кроз своје јавне и тајне активности, умногоме креирају обавештајне службе. Управо због тога темељно и објективно знање о њима је преко потребно сваком студенту политичких наука и међународних односа (али и сваком грађанину и грађанки савременог свијета), и није ни чудо да је мој предмет на Универзитету Сан Франциска био врло популаран. Наиме, толико је био популаран да сам сада у процесу формирања универзитетског дискусионог клуба у оквиру којег настављамо изучавање ове теме. Слична ситуација је и на многим другим универзитетима широм САД. Обавештајне студије су велики хит.
Да ли је познато која држава је прва у свету формирала озбиљан обавештајни апарат?
— На предмету посвећујем доста времена америчкој обавештајној заједници: њеној историји, структури, главним активностима, методима деловања итд. Ово је највећа и најбоље финансирана заједница на свету, а броји 17 организација познатих јавности (лично верујем да САД имају обавештајне структуре које функционишу у потпуној тајности и о њима јавност ништа нити зна нити сме да зна). САД, међутим, имају релативно „младе“ обавештајне службе с обзиром да је ЦИА, на примјер, формирана тек 1947. године. Много дужу и богатију традицију имају Британци, Французи, Руси, Кинези, итд. За обавештајце кажу да је то „друга најстарија професија на свијету.“ Шпијунирање се помиње у Библији, а кинески војсковођа Сун Цу у својој књизи „Умеће ратовања“ из 6. вијека пре нове ере доноси подробни приказ обавештајних активности којем се врло мало може додати и дан-данас.
Чиме се обавештајне службе конкретно баве, и колико деловање тих структура заиста утиче на свакодневна дешавања у свету?
— Важно је имати на уму да се обавештајне службе не баве само прикупљањем тј. крађом тајних информација (класичним шпијунирањем) него и тзв. тајним акцијама (covert actions) које укључују саботаже и обарање непријатељских режима. На примјер, ЦИА је отворено признала своје учешће у обарању социјалистичких режима у Ирану и Гватемали ’50-их година прошлог века. Међутим, све што је тада рађено, ради се и данас против оних који су оцењени као противници америчке хегемоније и неолибералног капитализма, али је, наравно, тешко доћи до конкретних доказа.
Ко год поседује овакве доказе мора да ћути, иначе може завршити у егзилу, затвору или горе од тога. Видите ли како испаштају Џулијан Асанж и Едвард Сноуден због тога што су одали тајне које су били скриване од очију јавности јер су се тицале тешких злоупотреба против права и слобода грађана?! А ко зна шта их тек чека.
Да ли се методологија деловања служби различитих држава разликује и колико? Која средства се све користе и да ли је у модерном обавештајном рату „све дозвољено“?
— Све обавештајне службе имају исте елементарне функције, али се оне обављају у складу са политичком културом дате државе. После озбиљних обавјештајних скандала који су потресли САД током ’70-их година прошлог века, америчка обавештајна заједница је била принуђена да прихвати читав низ рестрикција на своје деловање, многе од којих важе и данас. Због тога ЦИА користи услуге „партнерских“ служби када се ради о посебно проблематичним операцијама које би се нашле на удару америчког тужилаштва и америчке јавности. На пример, против Русије, постоје индикације да ЦИА користи услуге украјинских, грузијских и балтичких служби. Државе које немају развијене методе демократске контроле су слободније у свом приступу. Генерално се, ипак, може рећи да у овој сфери „циљ оправдава средство“, укључујући и физичку ликвидацију посебно опасних политичких дисидената. Први Хладни рат је донио сијасет примера таквог деловања (сетите се само Стаљинових припрема да убије Тита или напора ЦИА да елиминише Фидела Кастра које су доста добро документоване), а мислим да ни овај нови хладни рат неће бити ништа мање суров по том питању.
За које обавештајне службе се може рећи да данас спадају у најбоље три у свету? Да ли је то могуће академски или научно утврдити?
— У свету постоји само неколико обавештајних служби које имају материјалне и људске ресурсе да делују глобално. Такве су америчке, британске, француске, израелске, руске и кинеске службе. Остале су мање или више јаке регионалне службе. Недавно декласификовани документи ЦИА показују колико је била јака југословенска обавештајна служба. Она је била страх и трепет свих политичких противника југословенске социјалистичке идеје. Ниједна обавештајна служба било које постојеће државе на Балкану не може се ни теоријски примаћи таквој моћи и потенцијалу за деловање. У овом тренутку, све оне су зависне од западних центара моћи и њихових обавјештајних служби, мада је јасно да ће јачање војне моћи Русије и економске моћи Кине и на Балкану у наредном периоду довести до промене равнотеже моћи и у оквиру обавештајних заједница.
Прочитајте ОВДЕ шта је важније од "звезде смрти" коју је Западу показао Владимир Путин?
Извор: rs.sputniknews.com
