Дотични је лишен слободе зато што је, у шездесетим годинама свог „људскоправашког“ живота, неколико пута силовао тринаестогодишњег дечака. Представници УНИЦЕФ-а су у изјавама за британску штампу, наводно, „шокирани“. А не би требало да буду, јер дотична господа ипак знају шта стоји иза приче о „правима детета“. 
Право на (сексуалну) слободу
Чувени руски аналитички центар „Породична политика“ у свом извештају о историји покрета за забрану физичког кажњавања деце показао је и доказао да су педерасти (маскирани као „педофили“, „љубитељи деце“) стајали на почетку овог подухвата. Наиме, од 1974. до 1982. у Великој Британији је легално деловало педофилско удружење „Размена информација о педофилији“ (Paedophile Information Exchange, PIE), које је започело активну борбу за право деце на сексуалну слободу и ослобођење од родитељске контроле, не би ли олакшало свој приступ малолетницима.
Када је ова организација забрањена, њихов посао је наставио Питер Њуел, активиста Националног савета за грађанске слободе коме је PIE, пре забране, припадала. Њуел је деценијама радио на томе да се, широм планете, забрани свако, па и најразумније физичко кажњавање деце, и да се деца одузимају од „насилних“ родитеља јер их, поред осталих, чекају „они који воле децу“ на Њуелов начин. Комитет Уједињених нација за права детета и Парламентарна скупштина Савета Европе ослањали су се на Њуелове анализе приликом доношења званичних докумената, којима се данас уцењује човечанство.
Њуел је био аутор, коаутор и члан редакцијских савета званичних публикација Унеска и Уницефа. Био је и члан савета директора утицајне међународне „Информативне мреже за права детета“ (CRIN, Child Rights Information Network) са којом су сарађивале бројне организације за „заштиту деце“ и власти у многим државама. Године 2007. Њуел је био један од писаца званичног „Приручника за остваривање Конвенције о правима детета“, који је издао Уницеф, али и сарадник познате међународне организације „Save the Children“.
Уницеф и даље иде Њуеловим стопама. Тако су, у новембру 2014, донели документ „Укидање дискриминације деце и родитеља на основу њихове сексуалне оријентације и/ или гендерног идентитета“. У том документу Уницеф, између осталог, дефинише појмове „сексуална оријентација“ и „гендерни идентитет“, осуђује законе различитих земаља које „криминализују“ хомосексуално понашање и пропаганду хомосексуализма, тражи измену друштвених норми, а изражава и званичну подршку законодавном признавању истополних бракова, мотивишући то бригом о правима деце.
Став РПЦ
Овај документ је оштро осудила Патријаршијска комисија за питања породице, заштите мајчинства и детињства Руске цркве. Руски стручњаци кажу:
„Такви поступци наносе штету међународној заједници и воде подривању моралне легитимности Уницефа и других установа ОУН. Породица се заснива на браку између мушкарца и жене и један од њених најважнијих циљева је рађање и васпитање деце.
Управо зато је Универзална декларација о правима човека и други најважнији документи међународног права називају ’природном и основном ћелијом друштва’. Брак између мушкарца и жене и на њима утемељена природна породица неопходни су да би се продужавао људски род и сваки народ, и без њих су немогући истинско људско достојанство и слобода.
Покушај да се измене дефиниције породице или брака, и да се у њих укључе истополне заједнице, наносе тешку штету друштву и нарушавају основна права и достојанство човеково. (…) Дечји фонд ОУН мора да зна да се деца рађају из заједнице мушкарца и жене, а не из истополних заједница.
Највећи дечји интерес састоји се у томе да се дете роди и васпитава у породици у којој зна оца и мајку који га штите својом љубављу и бригом. Давање деце да их васпитавају истополни парови је тешко нарушавање права и легитимних дечјих интереса. На тај начин, позивајући на легализацију истополних заједница у вези са васпитањем деце, Уницеф, упркос свом мандату, не помаже заштити дечјих права, него њиховом суштинском нарушавању.“
Паметном доста. Али глобалисти већ деценијама воде рат против памети. Случај Њуел јасно говори о томе. Лазански каже да у Америци влада гесло — осим за Србе и Русе. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Печат
