Пише: Мирослав Лазански
Наиме, портпарол Пентагона Џон Мајкл изјавио је „да су дезинформације навеле министра Вулина да критикује врховног команданта НАТО-а генерала Кертиса Скапаротија, и да Вулинов коментар није заснован на тачним информацијама”.
Портпарол Пентагона даље каже „да су се у српским медијима појавиле дезинформације у којима је генералу Скапаротију приписана нетачна изјава са циљем да се против њега и против САД распире српска осећања”.
Да би се објаснило шта је ко рекао, а шта мислио, ко је кога погрешно цитирао, ко распирује српска осећања против генерала Скапаротија, а ко против САД, како из целе ове гужве изаћи „и вук сит и козе на броју”, у Београд је хитно долетео председавајући Војног комитета НАТО-а, чешки генерал Петер Павел.
Још један знак признања министру Вулину и Србији, јер, ето, још немамо С-300, али имамо осећања против Скапаротија и против САД. И то је, наравно, јако забрињавајуће. За цео свет, а посебно за НАТО.
Елем, председавајући Војног комитета НАТО-а генерал Павел је у Београду дао неке уопштене изјаве, какве сваки дан слушамо са Запада, „како морамо наћи начина да сарађујемо и како да искорачимо из историје и створимо нове везе које ће нас зближити”.
Супер је изјава генерала Павела, ето, хајде да искорачимо из историје, оне из 1999. и да стварамо везе које ће нас зближити. Да ли у те везе спада и стварање косовске војске, њена обука коју предводи НАТО, њено наоружавање које омогућава НАТО, а чији је председавајући Војног комитета генерал Павел?
То није историја, то је садашњост, то се збива сваки дан. Како искорачити из те садашњости, генерале Павел? Или да искорачимо не само из историје већ и из садашњости? И директно укорачимо у будућност? Светлу будућност по моделу генерала Павела, односно по моделу НАТО-а? Па то ни Ајнштајн није могао да замисли.
Генерал Павел је у Београду био врло конфузан у објашњавању „руског утицаја” у Србији рекавши „да НАТО не плаши тај утицај, али да су забринути када год руски утицај пређе границу и прерасте у мешање”. На новинарско питање, има ли таквог руског мешања у Србији, генерал Павел је одговорио како „он то не може да тврди, јер не располаже са довољно информација”.
Невероватно је да председавајући Војног комитета НАТО-а дође у Србију, прича о руском утицају и мешању, и то прича усред Београда, а онда каже „да не располаже са довољно детаља”. Генерал Павел даље је изјавио како „није проблем када Русија шири утицај, али јесте проблем када то ширење пређе границу легалности, када се претвори у мешање у унутрашње ствари суверених држава”.
Можда је неко у Београду требало да шапне генералу Павелу да питање било чијег мешања у унутрашње ствари Србије није питање којим треба да се бави НАТО, то је искључиво ствар Србије.
У последње две године ово је већ други пут како генерал Павел има „бисере” од изјава, прошли пут се бавио Републиком Српском. У интересу борбене готовости НАТО-а, генерала Павела треба под хитно сменити са функције, прича приче а онда каже да нема довољно детаља. А председавајући је Војног комитета НАТО-а. Неозбиљно.
Министарство одбране Србије издало је саопштење како смо задовољни што је појашњено да изјава генерала Скапаротија „да га Србија унутар Балкана највише брине у погледу руског утицаја није став Пентагона”. Упозорио бих одговорне у Министарству одбране Србије, посебно оне који су састављали ово саопштење, да ризикују нови деманти Пентагона.
Јер, Пентагон званично увек стоји иза сваког врховног команданта НАТО-а, будући да је сваки врховни командант НАТО-а увек амерички генерал. Министарство одбране Србије је ради објективног информисања јавности, а како би спречило различита тумачења, приложило део видео-снимка, као и део транскрипта обраћања генерала Скапаротија пред Одбором за оружане снаге Сената САД од 8. марта 2018. на енглеском и српском језику.
Генерал Скапароти на том снимку каже „да постоји нека веза између руског утицаја и Србије као државе, али и српског становништва унутар Балкана, да очигледно постоји историјска веза и наклоност”.
Дакле, генерал Скапароти на снимку не каже да су Срби на Балкану проблем, као што је то навела „Ал џазира”, а сви ми цитирали, већ констатује историјску везу Срба и Руса и да га Србија брине у погледу руског утицаја, да Руси користе дезинформације и утицај на српску популацију и да се у неким случајевима јавља ефекат „преливања” тог утицаја на Косово и на БиХ.
Скапароти је пред сенаторима рекао да на Балкану постављају и питање „је ли Запад озбиљан у вези са жељама народа да буде део тог Запада”. Не знам ко је генералу Скапаротију пренео ту жељу када су грађани Србије у питању? Ко је установио ту жељу? Када, где и како?
Прочитајте ОВДЕ зашто је Лазански написао "Говорило се, треба учити од Израелаца"?
Извор: Политика
