Прича се, наиме, да је баш ту сахрањен генерал царске руске војске Николај Антонович Миткијевич - Жолток, познатији као прадеда данашњег потпредседника руске владе Дмитрија Рогозина.
Због ове приче је порасло и интересовање за Руско гробље у Билећи. Тај мали, ограђени простор унутар Православног гробља, сада је очишћен од растиња које је раније заклањало споменике са руским натписима. Да све буде уредно, поред комуналног предузећа, рачуна воде чланови билећког Завичајног културног клуба Освит.
Прича се и да је Рогозин, у потрази за својим претком, наводно замолио и председника Србије Александра Вучића да се распита о белогардејским официрима који су након прогонства расути по свету. Генерал Жолт је са војском напустио Севастопољ 1920. и емигрирао у тадашњу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, где је и преминуо.
Миодраг Љума Хрњез, председник Освита, каже да је највероватније ту масовна гробница руских кадета који су у Билећи боравили од 1921. до 1926, а неки су ту и остали, на вечном починку.
- О томе смо ми писали доста и доста истраживали, али нажалост, о овим земним остацима и споменицима нема писаних трагова, о њима мало знају и најбољи познаваоци тужне судбине тих тзв. херцеговачких белогардејаца, за које се зна да су у Билећу дошли из Словеније. Чак ни у Црквеној општини Билећа нисмо могли пронаћи ништа - каже Љумо.
У "Освиту" не одустају од намере да се ови гробови заштите, јер су то историјска сведочанства једног времена, па су и преко Амбасаде Русије иницирали да се сви споменици означе и ограде, да се колико је то могуће заштите од пропадања. А да се сачувају у сећањима, Хрњез се потрудио да организује изложбу фотографија из времена Донског корпуса у Билећи. Иза неких руских белогардејаца су у Билећи остала и вечита дела, попут песме "Требишњица" Мише Заљенског, а руски кадети су 1924. године у Билећком позоришту имали поставку Гогољевог "Ревизора", а потом и многе друге представе.
Билећани се потајно надају да је Рогозинов прадеда сахрањен управо у њиховом граду, тим пре што се део следбеника вође белогардејских избеглица, генерала Петра Врангела, познатог као Црни барон, после кратког боравка у Словенији, од 1921. привремено населио у овом херцеговачком градићу.
Свеће за добровољца
У билећком Православном гробљу, поред старих споменика ратницима Донског корпуса, стоји и један нови, мермерни, са именом Сергеј Владимирович Мелешко. Пао је као добровољац Херцеговачког корпуса у последњем рату. Његови родитељи из далеке Русије повремено обилазе гроб сина, али је цвеће на њему увек свеже, јер га редовно посећују и Билећани, и пале свеће.
Прочитајте ОВДЕ чиме су одушевљени српски посматрачи избора у Русији?
Извор: Независне
