Овако, за "Новости", говори Тома Фила, доајен српске адвокатуре, човек који је успевао да одбрани сигурне осуђенике на смрт, који је заступао Титову удовицу Јованку Броз, бившег председника Слободана Милошевића, српског премијера Николу Шаиновића, глумца Жарка Лаушевића...

Али Фила прави разлику између два споменика.

- Ђинђићу се подиже споменик због онога што је говорио, а не због онога што је урадио. Оно што је говорио било је лепо, али ДОС од тога није остварио ништа, већ је отишао у криминал и лоповлуке. Зато су изгубили изборе и нестали. С друге стране, код Милошевића можемо да процењујемо не само оно што је говорио, већ и шта је урадио.

- Заслужан је за Дејтонски споразум, Резолуцију 1244 и Кумановски споразум, који су данас основа за оспоравање косовске независности. Неки му на душу стављају бомбардовање 1999, а ја их питам како може да буде крив за нешто што су САД и њихови сателити урадили противно међународном праву и одлуци УН. Није крив ни за пропаст преговора у Рамбујеу. Бранио сам Шаиновића у "косовском процесу" и из сведочења је утврђено да је Клинтон рекао како су намерно ставили Милошевићу тако високу летвицу коју не може да прескочи. Он није био националиста, већ комуниста, и није крив за распад Југославије. Или бар није само он крив. Хрвати величају Туђмана, БиХ Изетбеговића, Македонија Глигорова, само ми "пљујемо" Милошевића. Већина народа је за подизање тог споменика.

- Моје речи су извучене из контекста, вероватно због предизборне кампање. Никада нисам оправдавао ниједан злочин, иако сам бранио много убица. То што сам тада изговорио рекао сам најмање педесет пута пре тога, али то никоме није сметало јер нисам био функционер СПС. Као правник и адвокат желео сам да кажем да је једини начин на који је Јовановић могао да буде брањен тај да је атентат на Ђинђића извршен из политичких, а не из криминалних разлога. Ја бих га, да сам био његов адвокат, тако бранио. Тако бих бранио и Гаврила Принципа, припаднике Црне руке после Мајског преврата или оптужене у Солунском процесу за напад на Карађорђевића...

- Највише му замерам изручење Милошевића и осталих Хашком трибуналу. Изручили смо врх војске, полиције, политички врх... Изручили смо стратешког генија генерала Владимира Лазаревића, на чијим ће се одлукама учити генерације, и још "дижемо прашину" зато што је држао предавање на универзитету. Држава је изгубила достојанство. Није сарађивала са адвокатима, али зато су камионима одвозили документацију за тужилаштво, у Хаг. Тужилац Џефри Најс је упадао људима у станове и претио, а овде је дочекиван као бог. Сви су падали у несвест од среће кад дође Серж Брамерц у Београд.

- У сваком разговору Ђинђић ме је уверавао да неће послати Милошевића у Хаг. Те ноћи када је ухапшен, Чеда Јовановић је у име Зорана Ђинђића, са печатом државе, потписао гаранције да, уколико се добровољно преда, Милошевић неће бити одведен у Трибунал, држава неће гонити чланове његове породице и неће му дирати имовину. Ниједно од три обећања није испуњено.

- Начин на који је одведен из затвора резултат је лошег вођења политике, али за "отмицу" Милошевића и одвођење у Хаг не може да буде одговоран Блануша, јер је он био само обичан службеник. Спроводио је одлуке министра правде и Владе, на челу са Зораном Ђинђићем. О односу њега и тадашњег министра Владана Батића могу да кажем све најлепше. Све што смо тражили за Милошевића, одобрено нам је. У историји правосуђа нико није имао дозволу да посећује затвореника од нула до 24 сата, ја сам је добио. Милошевић је могао да види лекара и адвоката кад хоће.

- Изручен је Хагу супротно одлуци Савезног уставног суда. Знао сам да ће га сигурно послати, зато сам и одбио да дођем у ЦЗ када су ме позвали. Хтели су на превару да ме убеде да и ја пођем с њим. Посебно је недопустиво то што истражни судија није ни знао да му је окривљени послат у Трибунал. Правна држава у том случају није функционисала.

- У старту сам му рекао да ћу га бранити овде до последњег момента, али да у Хагу не желим да га браним, јер сам знао како ће то све изгледати. Рекао је да ће се бранити сам и предложио да седим у ходнику. Како год ме неко схватио, ја не браним из ходника. Тврдио сам да у Југославији не може да буде осуђен и то је један од разлога зашто је изручен. Све је ишло противправно од самог почетка.

- Као на правну срамоту и нонсенс! Измислили су дело "удружени злочиначки подухват" које нигде не постоји и које није прихватио ни стални Међународни суд. Уведен је полуанглосаксонски систем суђења без пороте, мењана су правила током процеса, а стандарди су били, како је признао председник судског већа у "косовском случају", нижи него код националних правосуђа. То је најгори период у мом животу! Управо је Хаг један од разлога зашто сам се нашао у СПС.

- Ивица Дачић ми је понудио место у Председништву СПС, као знак захвалности те странке за све што сам учинио у Хагу. Осетио сам се почаствованим. Иначе сам, баш као и мој отац, по убеђењу социјалдемократа. Сви моји Цинцари били су у партизанима. Отац ми је био заточен у Немачкој, у логору, као партизански обавештајац. Идеолошки припадам тој странци. Једино би могао да буде проблем партијска дисциплина. Нисам јој баш вичан. Увек сам говорио шта сам мислио.

- Председник сам црквене општине Београда и заменик Његове светости у Београдско-карловачкој митрополији. У цркви имам кабинет који користим чешће него адвокатску канцеларију. Много нас из СПС је у цркви, и Ивица Дачић је верник. Социјалдемократија није у колизији са Богом.

- Треба сачекати Синод и не журити са оценама. Ја сам против претеране децентрализације и слабљења патријарха, јер то неминовно доводи до слабљења јединства Цркве. Не знам коме је пало на памет да би патријарх требало да седи у Пећи. Изразито сам против тога, јер патријарх има и политичку, а не само верску улогу.

- Нико не може да има неограничену власт, па ни судије. То не дозвољава принцип поделе власти. Немам ништа против предложених уставних решења, мада бих ја задржао први избор судија у парламенту, док би касније о њиховом напредовању, разрешењу и осталим питањима, одлучивао Високи савет судства. У њему би већину чиниле судије, док би стручњаке из универзитета, тужилаштва и адвокатуре бирале институције из којих потичу.

- И даље осећамо озбиљне последице реформе правосуђа из 2010, коју су направиле демократе, и вероватно ћемо их осећати док актуелне судије не оду у пензију. Зато је важно како се бирају нове судије, које неће полагати рачун ниједној партији. Без квалитетног правосуђа нема ни јаке адвокатуре.

- Ни у једној земљи у којој постоји смртна казна није смањен криминалитет, тако да за њу нема оправдања. Противник сам и доживотне робије јер не треба никоме дати казну која му не даје и неку наду, шансу да се промени. Нема човека који је одслужио 15 година а да је изашао нормалан, осим политичких осуђеника, које држи идеја.

- Нећу сести, здравље ми не дозвољава. Ни у кампањи нисам дао максимум. Због здравља нисам могао да присуствујем свим скуповима и осећам се одговорним за недовољан успех СПС.

- У најгорем сећању остаће ми време проведено у Хагу. У најлепшем сећању ће ми остати одбрана Николе Шаиновића, јер је то први човек кога сам бранио и који ми је постао пријатељ. Заувек ћу памтити и одбрану Шефке Хоџић (оптужена да је 1969. убила пријатељицу и извадила јој из стомака нерођену бебу) и инжењера Миодрага Милојевића у Параћину (убио четири директора и возача у Фабрици "Параћинка"). Највећу популарност донела ми је одбрана Милошевића. Највише сам волео да помажем малим људима у сукобу са "великима".

"Вучић се по питању Косова одлучио за потпуну капитулацију". Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Вечерње новости