Таква пракса није новост у последњих неколико година, власт на челу са СНС стање будности одржава променама у министарским фотељама, а нове рокаде, бар према најави премијерке Ане Брнабић, треба да се догоде “што пре”.
Брнабићева је на питање новинара рекла да мисли да у влади постоје они код којих је превелика сујета, који нису тимски играчи и имају можда мало више самопромоције, док је њен први и основни критеријум да има тимске играче који све подређују тиму.
"Имају сувише самопромоције и гурају личну агенду, а не Владину", рекла је Ана Брнабић и оценила да је грађанима доста тога и да то може да изгледа као "да су грађани ту због нас, а не ми због њих".
Ако је ниво присуства у јавности "филтер" кроз који премијерка сагледава однос "тимског" и "личног", онда би на тапету могли да буду министри који су вичнији јавном појављивању.
У медијима су, међу најприсутнијима, Небојша Стефановић, Зорана Михајловић, Златибор Лончар, Ивица Дачић, Александар Вулин, па и Зоран Ђорђевић.
Ипак, већина њих не би требало да брине за своје место, пошто их "бије глас" да су људи од поверења бившег премијера, а сада председника Србије и СНС Александра Вучића, у чији суд, како је више пута говорила, премијерка Брнабић верује.
Остали би, пак, могли, из овог или оног разлога да остану без места у њеном кабинету.
У игри да неког наследи је наводно и директор Дечје болнице у Тиршовој Зоран Радојичић, који је био носилац листе Александра Вучића на недавним београдским изборима.
Прва телевизија је 7. марта пренела да је “једно министарско место посебно угрожено”, да ће двоје министара бити смењено ”из приватних разлога”, а још двоје “због слабих резултата рада”. Наведено је и да су пред излазним вратима здања у Немањиној 11 Владан Вукосављевић, Горан Кнежевић, за кога се у кулоарима може чути да има проблема са здрављем, као и Златибор Лончар, али је његова фотеља, према нашим сазнањима, сигурнија него фотеље неких његових колега.
Како ствари за сада стоје, премијерка Брнабић неће отићи са те позиције, а бригу за фотељу не би требало да имају ни први потпредседник Владе Србије Ивица Дачић, те потпредседници Небојша Стефановић, који је и министар спољних послова и Расим Љајић, истовремено и министар трговине, туризма и телекомуникација.
Кроз, сада већ године сарадње са СНС, Дачић је стекао сигуран статус у Влади Србије, у јавност нису доспевале никакве информације о некаквим сукобима, што је случај и са осталим министрима који су на позиције дошли посредством СПС.
Иако је раније умео да у нешто оштријем тону проментарише владајућу политику, Бранко Ружић се од именовања на место министра државне управе и локалне самоуправе готово потпуно повукао из јавности.
Дисонантни тонови нису могли да се чују ни од министра рударства и енергетике Александра Антића, док је сектор деловања министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику Славице Ђукић-Дејановић у последњим недељама доспео у центар пажње.
Под лупом би могао да се нађе министар за заштиту животне средине Горан Триван, који се последњих месеци суочио са великим проблемом – гомилом закопаног отпада који проналасци “свако мало” потресу јавност.
Кроз коалициони договор у Владу Србије су ушли лидер ПУПС Милан Кркобабић и председник СНП Ненад Поповић, на места министара без порфтеља, те је могућност да они буду “жртве” реконструкције сведена на минимум.
Када су у питању министри који потичу са списка СНС, ситуација је другачија, а као и протеклих година у јавности се највише прашине диже око ставова Зоране Михајловић. Чак толико, да је посланик СНС Владимир Ђукановић јавно затражио да она буде смењена.
Као највећи сукоб у Влади Ане Брнабић остаће забележен спор Михајловићеве и министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зорана Ђорђевића, а у вези са Законом о родној равноправности који чека на усвајање.
Јавност је могла да види да се Михајловићева не устручава да реагује на ствари које јој засметају, па је тако упамћен и моменат њеног “колутања очима”, за време говора премијерке. У осмомартовском обраћању јавности се директно обратила и премијерки, а у вези са Законом око кога се спори са министром Ђорђевићем.
Медији су преносили да постоји и анимозитет између ње и министарке за европске интеграције Јадранке Јоксимовић.
Што се тиче осталих “СНС кадрова”, министарка правде Нела Кубуровић није била превише присутна у јавности, осим у случају курдског дисидента који је изручен Турској, иако је из УН стигла препорука да би тамо могла да му буде угрожена безбедност.
Министар пољопривреде Бранислав Недимовић је, попут неких својих претходника, био практично невидљив, док је министар омладине и спорта Вања Удовичић последњих дана довођен у везу са појединим аферама, па остаје да се види како ће све то утицати на његову репутацију у кабинету Брнабићеве.
Уз Вукосављевића, који је као министар културе и информисања умео да изненади изјавама, попут оне да “нема довољно информација о дешавањима у медијима”, као нестраначке личности у Влади Србије су Душан Вујовић и Младен Шарчевић.
Министар финансија се скоро потпуно повукао из јавности, говори се о здравственим разлозима, док је министар просвете, науке и технолошког развоја у неколико наврата демонстрирао да има “кратак фитиљ”.
Последњи у низу проблема који су га затекли, а за које решење још није нађено је и статус ректора Универзитета у Крагујевцу Небојше Арсенијевића.
Прочитајте ОВДЕ на кога мисли Војислав Шешељ када каже да се у Влади налази један превејани америчко-британски шпијун и један мафијаш?
Набавите књигу руских геополитичара Дугина и Савина о томе како Америка ратује против читавог света методама мрежног рата Posted by ?????? ?????? ?????? on ????? 2. ???? 2018.
