Правда

Анализом одговора на изузетно сугестивна питања Института за европске послове, која вероватно имају за циљ да покрену "погрешне точкиће" у свести српског народа, закључено је да су шансе за учлањење у Алијансу равне нули. Ипак, циљ овог истраживања није био да "открије топлу воду", већ да се тезе помере бар за један милиметар, наметањем питања сопствене одговорности. Тако је, према резултатима анкете, две трећине, како кажу "грађана", иако се у оваквим анализама по правилу користи реч "испитаник", њих 66 одсто, одговорило верује да се НАТО бомбардовање СРЈ могло избећи. Замена теза се овде не зауставља, већ се у наредној тези тврди да "највећи број види политику Слободана Милошевића као разлог за бомбардовање (17 одсто)", али се не наводи шта је као разлоге за злочиначку НАТО агресију на Србију и на Црну Гору видела "мањина" од 87 посто испитаних, иако са разлогом, верујемо да их је чинио читав спектар одговора везаних за западни војнополитички савез. Такође, индикативно је да се тих 17 одсто испитаних готово у проценат слаже са цифром која, према истраживању, није против учлањења Србије у НАТО. Осим питања везаних за бомбардовање и учлањење у НАТО, анкета у којој се изјашњавало 1.203 грађанина, у периоду од 16. до 20. марта ове године, обухватила је и сарадњу Србије са Алијансом и "прихватање извињења војног савеза". Тако се каже да извињење НАТО-а не би прихватило 62 одсто испитаних, док би једна трећина испитаника, углавном младих, то урадила. Извињењу се највише противе испитаници 30–44 година, као и особе из региона Београда и Западне Србије са Шумадијом. Већина сматра и да Србија не може имати користи од чланства у НАТО, њих 68 одсто, а односе Србије и НАТО-а грађани су оценили прелазном оценом – два, међутим, највећи број испитаника их оцењује јединицом, а само 3,6 одсто грађана сматра те односе одличним. Највећи степен подршке овим односима (26%) примећен је код високо образованог становништва. У закључаку анализе коју су нашироко објавили српски медији, Институт наглашава да 19 година од бомбардовања "још није утврђена одговорност политичких елита за политику деведесетих", али, зачудо подсећају и да државне институције нису утврдиле ни приближан број жртава бомбардовања. Ипак, позивајући се на податке Фонда за хуманитарно право, Институт наводи да је у НАТО нападима живот изгубило укупно 758 људи. Српским медијима данас је прохујао још један "спин". Наиме, именовање Џона Болтона за Трамповог саветника за безбедност дочекано је помпезним објавама његових изјава проив проглашавања независности јужне српске покрајине. Ипак, ко је заиста Џон Болтон, можете да сазнате ОВДЕ. Извор: Правда, Танјуг