Александар Вучић је рекао да је НАТО 1999. године ударио на малу земљу поносног народа који је био крив што постоји и што чува своје. Навео је да је 24. март 1999. године један од најтежих дана за земљу и први у низу 78 предугих дана беспомучне агресије највеће алијансе на малу земљу у срцу Европе.  Истакао је да је убијено 2.500 људи у тачно 2.500 удара. - Када нема криваца а остану само жртве, како се злочин зове?, упитао је председник Србије у обраћању на церемонији под називом "Опростићемо, ако будемо могли, заборавити, само ако нас не буде било". Поручује да сваког 24. марта обележавамо убијање нашег народа и у Варварину, Грделици, Батајници... - Не морамо ни имена да им говоримо, оне које је НАТО покушавао да преведе у анализе, проценте. То бирократко брисање наших живота довело је до тога да се о нама прича као о колатералној штети, о томе колико су Срби криви, указао је председник. Кад год кажу "колатерална штета", ми ћемо рећи име и презиме убијеног, зато што знамо да њихово убиство није била грешка већ намера, поручује Вучић. - Све је смишљено и изведено са јасним циљем, сваки од 500.000 пројектила спроведен је и бачен са намером да се убијају људи, цивили, да се убијају наши војници, полицајци, Србија. То су хтели, то је био њихов циљ. То је била цена коју смо поднели да би они победили, како су рекли - зло. А то зло је била борба да сачувамо интегритет и слободу, истакао је председник Србије. - Србија коју нису убили и никада неће њихова је највећа клетва, а наш задатак и наша будућност, рекао је председник. Рекли су, подсећа Вучић, да је то била борба против диктатуре. - Онда кад више није било диктатуре, онда су протерали наше људе са Косова, одвојили Црну Гору, а онда су дефинитивно одузели Косово. Толико о части и њиховом образу. Све бомбе и сви искидани животи нису били довљони. Казна коју је неко смислио као да још није извршена. Као да цела ова земља треба да постане један велики споменик нечијим политичким амбицијама, указао је председник Србије.

"Напад на Србију је била игрица"

Данас јачамо, каже, полако и постепено, економски смо снажнији, избегавамо помисао о сукобу, избегавамо помисао на освете. - Знам да ће овај пут морати добро о свему да размисле и да нађу бољи разлог него што су га имали пре 19 година. Нема оправдања и нема простора за крваву иронију. Али, има нашег памећења, напомиње председник. Узели су нам, наводи, и више него што смо имали да понудимо и правдали борбом против имагинарног зла. - Зато је данас ту само део дипломатског кора, хвала вам што сте ту, захвалио се Вучић. - Рат и напад на Србе и Србију је била игрица, у којој је све било виртуелно осим последица по нас. Други су измислили оправдање за тај злочин и назвали га "колатералном штетом". Ово је земља која има своје достојанство, свој понос, која памти све оне који су за њу дали животе. И никада због тога овај страшни злочин неће бити завршен, наводи председник. Данас, каже, имамо једну карту у рукама на коју нису рачунали – можемо да кажемо шта су нам радили. - Данас имамо право да кажемо шта мислимо, да кажемо шта мисли Србија, шта хоће и како ће да се понаша. А то право ћемо искористити до краја, поручио је председник. Указао је да су све њихове жеље и политика усмерени на оно што је наше и напоменуо да зато ми више него икада морамо да имамо јасно дефинисан циљ, како нам се ништа слично не би поновило. - Нама је то на овом месту злочина више него јасно. Нама је потребан живот и морамо да урадимо све да га не изгубимо, да не бисмо били нечија статистичка грешка. Да бисмо могли да одговоримо на све. Србија пуна живота наша је обавеза према онима који су овде убијени. То је и најбољи одговор онима који су нас колатералном штетом прогласили. Жива, вредна и радна Србија њихова је клетва а наш задатак, истакао је председник Србије. Пре Александра Вучића, окупљенима се обратио и председник Републике Српске Милорад Додик који је рекао да су агресори изабрали Србију и српски народ као мету за своја оружја и тако уништавали нашу инфраструктуру, нацију, државу, убијали недужне цивиле. Шта је још са говорнице поручио Додик, прочитајте ОВДЕ. Сведок страдања др Братислав Миладиновић, који је у бомбардовању Алексинца изгубио сестру, мајку и оца, поручио је да не прихвата да ће смрт недужних људи некоме донети добро. - Те исте ноћи рањени су ми ћерка, син и супруга. Када вам живот донесе бол и тугу, пред вама су две могућности: да изгубите веру или да наставите да живите чекајући правду. Живим и борим се да превазиђем бол, борим се за оздрављење своје и туђе деце, истакао је Миладиновић Каже да према људима из НАТО пакта не осећа ништа, равнодушан је. - Они су одговорни за оно што су учинили, они ће одговарати за своја дела. Док год постојимо као народ, носићемо успомену на све наше невине жртве. Опростили смо, али заборавили нисмо, напоменуо је Братислав Миладиновић. Церемонија је почела на централном градском тргу, симболично, гашењем расвете и звуком сирене за ваздушну опасност. У току НАТО бомбардовања СРЈ, град Алексинац је бомбардован у два наврата. Најтеже бомбародовање Алексинца десило се 5. априла 1999. У 21.35 са седам пројектила погођене су две централне градске улице. Погинуло је 11 грађана, а 50 задобило телесне повреде. Уништено је 700 стамбених објеката, здравствене установе и привредни објекти. Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан пре 19 година. За 78 дана погинуло је између 1.200 и 2.500 људи. Извор: РТС