Избегличка криза из темеља је пољуљала многа правила на којима почива Еуропска унија, а посебице један од кључних – отвореност граница њених чланица, нарочито оних које се налазе у шенгенском саставу.

Могућност преласка граница без показивања докумената једна су за другом почеле укидати многе европске државе, а сва је пажња била усмерена према Немачкој, држави која је примила најмање милион избеглица. Ригорозне контроле прво је увела на граници према Аустрији, потом и према Данској, а последњих дана стижу најаве и о појачаним контролама на границама према осталим суседима. Такве су мере оцењене као могући немачки излазак из Шенгена на неодређено време.

„Контроле граница према суседима морају да буду бити толико дуго на снази док Европској унији не пође за руком боља заштита и контрола граница. Но не видим да би то у догледно време могло успети“, рекао је Хорст Сихофер, нови министар унутрашњих послова, најављујући да би контроле требале да буду проширене и на остале немачке граничне прелазе.

„Тренутно нису многи гранични прелази у Немачкој трајно контролисани. Морамо да говоримо о томе може ли то тако да остане. Не ради се само о спречавању илегалних прелазака границе, него и о осталим заштитним функцијама“, додао је Сихофер.

Али, и с једне и с друге стране аустријско-немачке границе, на којој су на снази контроле докумената, тврде да Шенген није укинут, нити да Сихоферова изјава имплицира да се Немачка планира да повуче из тог састава контроле граница.

Према стајалишту политичког аналитичара Мартина Брусиса, министар Сихофер заправо „жели да изврши притисак на ЕУ и државе које се налазе на њеним спољњим границама да појачају заштиту шенгенског подручја од илегалних граничних прелазака“. С друге стране, наставља, постоје јаки интереси (унутар Немачке и унутар актуалне владе), „посвећени одржавању шенгенског подручја јер се сматра да олакшава прекограничну трговину и путовања – два постигнућа европске интеграције“.

Не види ни постојање политичке већине у ЕУ за напуштање отворених граница, подсећајући како су Европска комисија и државе чланице успоставиле граничну и обалну стражу чији је кључни задатак побољшање контроле спољњих граница Уније.

„Актери ЕУ-а такође преговарају о реформи правила за добивање азила у циљу постизања заједничких стандарда, равномернијег дељења терета међу земљама чланицама, те спречавања нерегуларне секундарне миграције тражитеља азила. Споразум о овим правилима ће придонети одржавању отворених или поновно отворених унутрашњих граница у шенгенској зони. Дакле, чини се да до сада доминантна политика за циљ има очување отворених, али боље заштићених граница“, објашњава Брусис.

Стручњак за међународне односе Стефан Лене, подсећа да су, осим Немачке, шенгенска правила укинули и привремено омогућили поновно увођење граничних контрола (што Шенген заправо и омогућава) и Шведска, Данска, Аустрија и Норвешка (која није чланица ЕУ, али јесте део шенгенског простора). Свестан је да је избегличка криза засигурно променила атмосферу јер се Шенген, „некад сматран великим успехом, сада сматра повременим фактором ризика“.

„Сихофер је нагласио везу између одрживости Шенгена и контроле спољњих граница ЕУ-а. Док год је то друго проблематично у великом броју земаља, мало је веројатно да ће ЕУ у потпуности вратити примену шенгенских правила“, наводи Лене.

На питање одустаје ли Европска унија, од принципа отворених граница новинар загребачког портала Вања Мајетић примећује да је „Шенген већ дуго на климавим ногама“. По њему, „лако је могуће да ће поједине чланице ЕУ пратити немачки потез чиме би могао настати тренд укидања, нарочито због јачања популизма и учвршћивања десно оријентисаних противмигрантских странака, како су показали недавно одржани избори у Аустрији и Италији, уз већ постојећу ситуацију унутар ЕУ“.

„Унутар ЕУ многи се угледају у Немачку у много чему, па није немогуће да ће немачко укидање копирати и други“, додаје.

Мајетић указује како су „сви интеграцијски процеси Европске уније показали да онима који се у то укључују касније поступци трају знатно дуже, док су им услови истовремено тежи, па је тако и случај с Хрватском“.

„Улазак у Шенген би требао бити најбољи, а можда и једини начин да се у потпуности дугорочно реши питање гужви на граничним пријелазима. Стога је уз посредство Европске комисије са Словенијом направљен договор о начину решавања проблема на лицу места у случају претераних гужви, а такви су аранжмани у оквиру изузетака, а не правила“, каже Мајетић.

Одговарајући на питање очекују ли све који путују према државама које су део Шенгена, а посебно грађане држава Западног Балкана, вишесатна чекања на границама чему смо сведоци све чешће у последње време, констатује да појачане контроле значе гужве.

„Додатне проблеме могле би изазвати могућност кориштења контроле унутарњег шенгенског простора, односно властитих граница. Поједине државе то правдају страхом од терористичких напада или у страху од понављања мигрантске кризе, а како су ти проблеми итекако актуални, гужве и проблеми приликом преласка граница су неминовни“, прогнозира Мајетић.

На истом трагу говоре и други саговорници, најављујући гужве и на спољашњим и на унутрашњим границама Шенгена. Путницима, стога, сви препоручују једино што им преостаје – стрпљење.

Фајон: Будућност ЕУ зависи од Шенгена

Немачка и пет других чланица Еуропске уније настављају да спроводе граничне контроле као део активности на унутрашњим границама у простору Шенгена, а то раде због сигурности и секундарних кретања миграната, констатује Тања Фајон, известитељка Европског парламента за ревизију Шенгена.

Указује како контроле нису саставне, нису сталне и зависе о околностима, али и примећује да постоје сумње у њихову потребу и пропорционалност, јер су у већини случајева политички упитне.

"Тренутна правила допуштају интерне граничне контроле с трајањем од максимум две године. Од 2016. године, па до сада већина земаља чланица је већ прекршила то правила, па је Европска комисија, под политичким притиском, предложила да се она модификује и да се допусти даље трајање тих контрола. Успркос контролама, уверена сам да је ЕУ још увек посвећена Шенгену и да није касно да се он спаси", констатује.

По њеним речима, "цена непостојања Шенгена је превисока и ниједна чланица Европске уније не може себи да приушти да одустане од њега". Зато позива на опрез у будућности.

"Као известитељка Европског парламента за ревизију Шенгена одбацујем покушај Комисије да се легализује илегална ситуација. Европски парламент то неће дозволити. Тренутне непотребне контроле би требале бити укинуте и Шенген би требаода буде поново успостављен. Будућност Уније зависи о томе", закључује Фајон.

Службени Берлин одустаје од заданих правила Шенгена, па је врло лако могуће да ће се и остале земље угледати на Немачку и прикључити јој се у одустајању од најконкретнијих стечевина ЕУ, указује Вања Мајетић.

„Немачка 'пуца по шавовима' због раније успоставе политике канцеларке Ангеле Меркел и њеног става да Шенген треба сачувати под сваку цену. Истовремено, Меркел је становишта да шенген може да функционише искључиво уколико постоји заједничка одговорност за прихват избеглица и за заштиту спољашњих граница. Дани Меркелиних 'отворених врата' сада су већ давна прошлост, а управо су је њен прихват избеглица довели до губитка популарности и подршке“, објашњава Мајетић.

Потписнице Шенгенског споразума су чланице Европске уније: Аустрија, Белгија, Данска, Финска, Француска, Немачка, Италија, Грчка, Луксембург, Холандија, Португал, Шпанија, Шведска, Чешка, Пољска, Естонија, Латвија, Литва, Мађарска, Малта, Словачка и Словенија, и две државе које нису чланице Уније: Исланд и Норвешка.

Према споразуму, чији је главни циљ укидање и хармонизовање граничних прелаза између држава-потписница, њихови држављани могу се слободно кретати у било којој другој држави-потписници не показујући било какав документ на граници.

Прочитајте ОВДЕ да ли Доналд Трамп протерује све руске дпломате и зашто?

Извор: Ал Џазира Балканс