Правда

Пише: Владимир Кршљанин Али, ако не успемо да сагледамо своју историју, свој пут и своју духовну вертикалу од Христовог рођења до данас, можемо изгубити себе и своју будућност, што наши непријатељи и прижељкују. Несумњиво да нас је од Илира и Трачана немогуће раздвојити. Ово је тле Новозаветне историје и хришћанског узлета Европе и света. Илириком, нашим тлом, је ходио Свети апостол Павле. Од самог почетка, ово је хришћанска земља. 

Овде, на Хелму, створено је Ромејско царство и Град – Константонопољ, највеће, до данас непревазиђено достигнуће људске Цивилизације. Део смо тога од самог почетка. Јустинијан, који је изградио Свету Софију, кодификовао Римско право, и на кратко, по последњи пут, са својим војсковођом Велизарем, од варвара ослободио Рим и западне делове царства, рођен је у Царичином граду крај Лесковца. 

Ђорђе Јанковић тврди да Свети Сава није успоставио, него обновио аутокефалност Српске Цркве. У сваком случају, са њим је наш заветни народ достигао своју историјску зрелост и способност да буде носилац царства, да роди Цара који ће управљати православном Васељеном.  У томе се наша православна заветна народност разликује од агресивног западног национализма. Српски народ, заветни носилац царства, као и руски народ потом, не подјармљују друге народе у царству ни у чему. Они само носе већу одговорност пред Господом. Одговорност за добро свих.

Хиљаду година је трајало хришћанско православно Ромејско царство, па се предајући преко Српског царства штафету, прелило у Руско царство – Трећи Рим, који стоји, а четвртога неће бити. Ми смо увек део православне Васељене. То је наша суштина и другачије не може бити.

Томе смо двоструко заветовани. Новим Заветом и Косовским Заветом. Следећи Господа и Спаситеља, пошли смо на Голготу. И васкрснули. Ми знамо судбу и све што нас чека. Ми пут свој знамо – пут Богочовека. И наши ратни подвизи којима се свет диви, били су могући захваљујући љубави, завету и вери. И 1389. и 1999, подједнако.

Темељ Цивилизације је Љубав. Само захваљујући Љубави, основној заповести, човек и људи постају саучесници Творца, шире Логос и стваралаштво Васељеном. А стваралаштво је колективни чин, који не би био могућ без љубави.  Васељена је бескрајна, као и могућности стваралаштва. Конкуренција, борба међу људима, зеленаштво и владавина Мамона, не само да нису потребни, него прете и нашим душама и опстанку човечанства. 

А Запад је сав о томе – како, по сваку цену, обезбедити да највећи грабљивци владају помоћу закона џунгле. Он је антицивилизација. И стално, са Запада, корумпирају и конвертују најслабије међу нама, ако не могу да их униште. Западни мамонски систем је сав од неправде.  И када је та неправда најсуровијим оружјима и идеологијама уништила многе милионе, створена је у 19. и 20. веку на Западу, комунистичка доктрина да насиљем уништи насиље. Људи су се поново жртвовали за љубав, истину и правду, као први хришћани. 

И изграђено је праведно друштво, јер су тим путем кренули православни Руси и Срби. Друштво са поштовањем и бригом за све, друштво без криминала, без Мамона, али, авај – и без Бога. Човек је из тог друштва крочио у космос, али се без духовне вертикале, рационалистичко-материјалистички социјализам срушио, а издељене националистичким границама државе поцепале.  Сада се, после револуционарне грознице, обнавља православна Васељена, људска цивилизација у свој својој стваралачкој моћи. И достигнућа и грешке наших последњих деценија ће нам помоћи. Праведно друштво ће, како и следује, бити заједница љубави, вере и наде. Незаменљива и неодољива. Као гутљај живе воде за живот човечанства.

Ето тако треба протумачити давне и недавне дане. И осећати се великодушно пред тужним и посрнулим Западом, чији је систем у безнадежном ропцу и чији људи очекују путоказ ка праведном друштву и ка спасењу од Катехона. Од нашег истрајног и искреног, општељудског и Христовог, српског и руског света. Koje српске династије су владале пре Немањића погледајте ОВДЕ. Извор: Slobodacg.me