– Колико је мени познато, апсолутно ништа није урађено по питању овог предлога. Док не успоставимо независно правосуђе, тужилаштво неће донети одлуку која се коси са интересима људи на власти – каже Драгаш, један од чланова правног тима који је саставио предлог. Уговор о заједничком улагању у пројекат „Београд на води“, према његовим речима, крајње је штетан по интерес града Београда.
– Уговор не садржи никакве конкретне податке који би омогућили анализу овог посла. Нигде не пише колико ће, примера ради, коштати исушивање терена, исељење људи, одношење шута… Да је уговор писао студент права, боље би заштитио права главног града – истиче Драгаш.
У Предлогу за подношење тужбе детаљно су набрајани сви разлози због којих правни тим Иницијативе сматра да је Уговор о заједничком улагању правно ништаван. Па тако, наводи се у Предлогу, одредбе уговора не узимају у обзир стварни обим улагања у пројекат „Београд на води“, прикривајући да су улагања наше стране вишеструко већа од улагања такозваног „инвеститора“.
Додатно, уговор уопште не садржи гаранције да ће инострани партнер извршити свој део обавеза, а истовремено пише да ће остварити профит чак и у случају да је до раскида уговора дошло његовом кривицом. Поништај уговора нужан је и због тога што је, како сматрају подносиоци, Влада Србије одузела део овлашћења од града Београда и пренела их на привредно друштво „Београд на води“, чиме је прекршен закон.
Потписивањем уговора, наглашава се у предлогу, Влада Србије се обавезала да планове којима се уређује изглед обале Саве усклади са жељама партнера, чиме су из процеса одлучивања искључени грађани и представници струке. У идентичном подређеном положају, стављена је и Скупштина Србије, пошто се Влада обавезала да ће креирати и усвајати законе који ће олакшати реализацију пројекта.
Сви ови разлози, наводи се у предлогу, налажу обавезу Републичком јавном тужилаштву да стане у заштиту јавног интереса и поднесе тужбу са циљем да се уговор о улагању у „Београд на води“ прогласи ништавним.
Из Републичког јавног тужилаштва није добијен одговор да ли су поступали по Предлогу за подношење тужбе за поништај уговора.
Да је уговор штетан и да га је требало поништити мишљења је и консултант за страна улагања Милан Ковачевић. Он тврди да је добро прочитао уговор и одмах скренуо пажњу на то да треба сазвати хитан састанак експерата који би се бавили анализом тог уговора који је, како каже, вишеструко штетан.
– Најпре урбанистички јер је уговором предвиђено да страни инвеститор план може да мења, али не и ми на тлу наше државе. Велики проблем је и то што смо бесплатно дали 120 хектара земљишта, што је по садашњим ценама неких милијарду евра – истиче Ковачевић.
Резултат лошег договора је, сматра он, и то што су арапски инвеститори до сада уложили 45 милиона евра, а што управљају са две трећине компаније, а с друге стране српској страни припада свега једна трећина.
– Брине и то што се овде ради о међудржавном уговору написаном на три језика – арапском, енглеском и српском. Енглеска и српска верзија се доста разликују, а у енглеској верзији ниједан поступак из нашег права не мора да се примењује – напомиње Милан Ковачевић.
Пре непуне три године, априла 2015. Влада Србије и компанија Игл хилс потписали су уговор за пројекат „Београда на води“, укупне вредности 3,5 милијарди евра. У пропорцији 68 према 32 у корист инвеститора из УАЕ договорено је да цео пројекат буде завршен у три фазе до 2030. године. У првој фази чији рок истиче наредне године план је био да арапски инвеститори уложе 300 милиона евра. Међутим, то се још није десило, јер је судећи према подацима Агенције за привредне регистре, до краја 2016. у фирму „Београд на води“ до сада уплаћено 45 милиона евра. У друге две фирме у власништву предузећа „Београд на води“ уложено је још око 15 милиона евра. После тога није било нових уплата, а с обзиром на то да је децембра прошле године „Београд на води“ потписао уговор о дугорочном финансирању са Ерсте банком за очекивати је да арапски инвеститор неће уложити из сопствених средстава тих најављених 300 милиона евра за прву фазу.
Септембра 2015. постављен је камен темељац за прву зграду, након што је Београд испунио део својих обећања очистивши Савски амфитеатар, али уместо Куле (како је првобитно најавио Александар Вучић) почело са са градњом два стамбена објекта. Рок за њихов завршетак истекао је пре два дана, а самим тим неизвесно је и претходно најављено пролећно усељење првих станара у једну од две зграде (нарочито после прошлонедељног пожара који је избио у једној од две куле).
У првој фази је, према речима председника државе, требало да буду изграђена четири објекта међу којима Кула и највећи тржни центар на Балкану. До краја 2016. Кула је требало да буде споља завршена, међутим, планови су очигледно промењени, а тек последњег дана фебруара ове године истекао је и рок предвиђен да се изабере главни извођач радова на грађевини која би требало да буде највећа у престоници. Тржни центар (BW галерија) је, с друге стране, у почетној фази, саграђени су темељи, док се тренутно граде још два стамбена објекта BW Vista и BW Parkview.
Пре него што је продат и први стан у Београду на води, владало је, судећи према писању медија и изјавама званичника, велико интересовање. И пре него што је продаја станова почела а цена квадратног метра се сазнала, генерални директор компаније Никола Недељковић рекао је да се пријавило више од 6.000 заинтересованих купаца.
Један од њих очигледно је постао и власник и званично најскупљег стана, о чему је пре два дана јавност обавестио и Републички геодетски завод. Наиме, стан у једној од кула у Београду на води од 98 квадратних метара продат је по цени од 696.888 евра или 7.111 евра по једном квадратном метру. Више него дупло скупљи је од другог најскупљег у Београду за који је издвојено 3.000 евра по квадратном метру, а налази се у Кнез Михаиловој улици.
Прочитајте ОВДЕ који је начин да се у Србији заустави систематско уништавање породице, промовисање проституције и наркоманије.
Извор: Данас
