Правда

Државе које треба да им издају нове исправе често не сарађују, што многи користе како би остали у Немачкој, пише "Дојче веле".

Немачки радио наводи пример Нигеријца Џона О. који је, како се наводи, 2014. године добио писмо у којем стоји да је његов захтев за азил одбијен.

Уред за странце хоће да врати Џона у његову матичну земљу, али то не иде, зато што каже да му је пасош украден. Без путне исправе нема враћања из Баварске у Нигерију.

"Трпљени боравак (Дулдунг) му се продужава сваких месец дана", каже за ДW правник Лотар Панцер, који саветима помаже 41-годишњем Нигеријцу.

"Сваког месеца мора да иде у уред како би му се продужио боравак".

Џон О. је један од стотина хиљада странаца у Немачкој чији је захтев за азил одбијен.

Њих не депортују - зато што су болесни, зато што нема безбедног пута да би се вратили у земљу из које су дошли, зато што се у њој води рат или зато што важе за особе без државе.

Или, као у случају Нигеријца из Баварске, зато што им недостаје пасош или други документ.

Према подацима Министарства унутрашњих послова, прошле године је 65.000 људи требало да напусти Немачку, али до тога није дошло зато што немају документе, што је, наводи се, скоро двоструко више него годину дана раније.

Тај пораст је у вези са доласком великог броја избеглица 2015. и 2016. године, каже Ернст Валтер, председник полицијског синдиката.

За депортацију оних који су дужни да напусте земљу задужена је савезна полиција.

"Али то има везе и са тим да све више њих покушава да прикрије свој идентитет, како не би били изложени опасности од депортације. А ми као служба смо ту да успоставимо владавину права. Наравно да је недопустиво да неко ко баци свој пасош и крије свој идентитет остане у земљи, а да морају да се враћају они који су поштени", каже Валтер за ДW.

Зато је, објашњава он, важно разјаснити порекло и идентитет особа којима је одбијен захтев за азил и обезбедити привремене пасоше.

Савезна полиција би то требало да ради јер је у сталном контакту са полицијским службама других земаља, попут Марока.

Према интерном извештају Министарства унутрашњих послова, који су ових дана цитирали немачки медији, сарадња са страним службама се често одвија веома отежано.

У Индији је "обрада захтева за издавање пасоша или спора, или је нема", у Пакистану "касни", у Либану су "одговори на захтеве крајње ретки".

Министарство унутрашњих послова зато жели да повећа притисак на земље порекла које нису кооперативне - јер је изостанак документа тренутно најчешћи разлог за "Дулдунг".

Средства за извршење притиска могу бити "политика која се тиче развојне помоћи или визне политике", каже портпарол министарства Јоханес Димрот.

На крају крајева, земље порекла су обавезне да назад приме своје држављане.

Хоће ли Немачка ускратити развојну помоћ земљама уколико не буде издавале пасош људима који су обавезни да напусте Немачку? У Министарству за развојну помоћ такве идеје наилазе на мало подршке, наводи ДW и додаје да се тамо више ради на позитивним подстицајима.

До 500 милиона евра годишње би требало издвојити за отварање радних места и школовање за повратнике у Ираку, Нигерији, Авганистану и другим земљама.

Тиме министар Герд Милер из Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) жели да подстакне 20.000 до 30.000 одбијених тражилаца азила годишње да се добровољно врате у своје земље, најавио је у интервјуу за лист "Аугсбургер алгемајне".

Ипак, како се наводи, није сваки странац без пасоша намерно уништио своју путну исправу.

Често се дешава да кријумчари избеглицама узму документе, каже Клаус-Улрих Прелс из Савета за избеглице у Келну.

Због страха од полиције и војске у матичној земљи, неки људи уништавају документе већ на самом одласку из земље, као што је слуцај у Еритреји.

"Наравно да пасош треба и мора да се покаже уколико постоји, како би од почетка био утврђен идентитет. Али сам пасош није довољан да би неко био депортован из земље, неопходни су и други разлози", каже Прелс.

Он упозорава људе који су поднели захтев за азил да не дају погрешне информације немачким службама.

То би могло да им се обије о главу када касније, добро интегрисани, треба да добију право на боравак.

"Тада људи долазе у саветовалишта и кажу да су изменили слова у имену или датум рођења. То онда постаје проблем јер је заташкавање личног идентитета у многим случајевима разлог да се не одобри право на боравак", каже Прелс.

Уколико пасош нестане, подносилац захтева за азил треба да помогне у прибављању новог и расветљавању идентитета.

Уколико неко не испуни ту обавезу, надлежне службе могу да изврше претрес стана, провере садржај мобилног телефона, као и да изрекну казне.

У случају Џона О. на кућну адресу је стигла казна "због недовољног пружања помоћи у прибављању докумената".

Уложио је жалбу, али прошле седмице је Окружни суд донео пресуду на 700 евра казне, што је за овог Нигеријца много новца.

Он је, у међувремену, био у нигеријској амбасади и поднео је захтев за нови пасош.

У главном граду Естоније, Талину, наркомани су од начелника НАТО штаба за сајбер заштиту украли лаптоп и таблет рачунар заједно са пет флеш меморија које садрже тајне податке. Прочитајте ОВДЕ све о томе.

Извор: Дојче Веле/Танјуг