Одједном, Ким Џонг Ун настоји да отвори своју земљу ка свету. Земља у којој од најмањих ногу уче да су Американци љути непријатељи и имају музеј њихових злочина, полако почиње сарадњу са најљућим непријатељима.

Прво се догодио заједнички наступ севернокорејских и јужнокорејских репрезентативаца на Зимским олимпијским играма који је протумачен као најозбиљнији корак ка нормализацији односа две земље које су годинама на ивици рата.

Убрзо је стигла историјска вест - Ким и Трамп сешће за преговарачки сто иако су се до јуче разметали нуклеарним оружјем и претили један другом "ватром и бесом". У међувремену, севернокорејски лидер обишао је Пекинг, што је била његова прва званична инострана посета отакако је ступио не чело државе 2011. године.

Кинески председник Си Ђинпинг, као ретки азијски савезник изолованог Севера, није хтео да остане испод радара најишчекиванијег састанка између Вашинготна и Пјонгјанга, а њихов сусрет протумачен је као важан корак ка позитивним променама на Корејском полуострву.

Главни мотиви Кимових потеза очигледно јесу су новац и безбедност, наводи амерички лист.

Санкције УН-а од како је Трамп преузео власт смањиле су прилив угља, радну снагу и текстил у већ изолованој и измученој економији земље. Ким зна и да би, иако би успела да нанесе страшну штету свом непријатељу, Северна Кореја би ипак изгубила у било каквом правом сукобу.

САД и савезници, са друге стране, имају вишеструке мотиве да седну са Кимом. Први - цео свет би одахнуо на договор о денуклеаризацији, будући да су севернокорејске војне егзибиције утерале страх у кости пре свега свом јужном суседу и Јапану, а онда и остатку света. Но, Америка успут има још један интерес - да сарадњом спречи и јачање Кине.

Један од некадашњих севернокорејских највиших званичника, човек близак Киму, испричао је за "Тајмс" да је могуће да лидер Северне Кореје заиста жели добре односе са Вашингтоном како би унапредио живот 25 милиона људи.

Познајући га, он верује да би Ким могао и да пристане на денуклеаризацију, али заузврат тражи заједнички одбрамбнени уговор потписан са Русијом, Кином, Јужном Корејом и Јапаном, ратификованим од стране УН и Трампа.

Одмрзавање односа и са Токијом за Северну Кореју би био иначе прави ветар у леђа. Пјонгјанг никада није добио компензацију од Јапана за злочине почињене од 1910. до 1945. године, док Јужна Кореја јесте.

Претпоставља се и да би Северна Кореја могла да појача притисак на САД продајом нуклеарних технологија терористичким кирминалним групама како би појачала своју преговарачку моћ, што је и раније радила.

Становници пограничних територије Јужне Кореја већ су се понадали и поновном спајању са севером, с обзиром на то да су им са друге стране границе остављене породице.

То је једна од опција и коју предвиђа бивши Кимов сарадник. Договор би могао да буде сличан оном Кине и Хонг Конга, по принципу једна земља два система.

Демилитаризована зона између Севера и Југа могла би да буде главни циљ. Изглађивање односа с Вашингтоном и отклањање санкција и могућности војног напада на север такође је незанемарљива бенефит. Али, Јужнокорејци би били сумњичави према Пјонгјангу и уздражани и према САД-у због њихове рањихвости, па се плаше и да не постану људски штит.

- Осећам се добро због преговора. Смањеће тензију и спречиће рат - каже један од становика на граници Јужне Кореје и додаје: "Барем накратко."

Прочитајте ОВДЕ на какав начин Доналд Трамп захтева од свог штаба да направи стратегију повлачења из Сирије.

Извор: Блиц/Times