Правда

Пише: Михаило Меденица Никада за њеног вакта Србин није на тој светој стопи Немањића био проказан, прогоњен и сатиран као под влашћу ове куге и јереси Мила Ђукановића Манитога и те шаке јада и јадне шаке његових чауша! Никада тако звјерски и са толко мржње и презира нису Срби на Србе кидисали као звијери на рањен плијен, јер толика мржња према свему српскоме, на саму примисао и помисао да се гдје заметнуо који Србин у Црној Гори – проистиче из непатворене мржње лажнога цара и дворских му луда према сопственом коријену, идентитету и родослову српскоме! Борећи се противу свега српског, заправо, кидишу на себе, претке који их се стиде и потомке који ће погнуте главе ићи нашом Црном Гором на помен те нечасти коју им саплеменици учинише, расрбљујући и раскорјењујући дичну и славну Црну Гору у некакву неман без трага, гласа и обличја – Монтенегро! Нигдје српски лидери и представници Срба нису окужени и сатирани као у Црној Гори данас, том тужном тамном вилајету српства и свега што има призвук завјета великог владике Његоша, Светог Василија, Петра Цетињског, Марка Миљанова, сердара Јанка Вукотића и свих наших страдалника који су падали за Црну Гору, српство, Српску православну цркву, језик српски и коријен који се није запатио у том јаду од Монтенегра већ Црној Гори, славној Спарти српској! Што су данас Андрија Мандић и Милан Кнежевић до бешчасно и срамотно прогоњене лучоноше оне свјетлости над којом су и Ђукановић и харлекини му крштавани, задојени, повијани, учени… Што су данас српски лидери до хајдуци којима истина јатакује, док лаж и мржња воде хајкаче у потјере на све српско, на звук гусала с Мојковца и ријечи краља Николе: “Живјело наше мило српство!” Кнежевић ће, ето, на правди Бога и неправди (не)људи у тамницу због истине коју брани, јер шта потомцима да оставимо до њу, баш као и Андрија којем несрећни алблек Катнић, чемерни специјални државни тужилац, пријети црним барјацима на кући, само и једно због тога што знају ко су, шта су, и одакле су и на то не дају – из Црне Горе, Срби, светосавци, чувари завјетне морачке, острошке светиње и цетињске светиње! Чувари гробова који се не могу преиначити у биљеге Монтенегру, прагова прадједовских чакмара на које су јунаци стајали да посљедњи пут виде Црну Гору прије него што падну за њу гинући за српство! Велим и понављам – не гони Мило Манити Србе што му сметају, већ да изгони Србина из себе, али… Никада Милогорје, Мираш аветни згаслог кандила, Јеврем Брковић, Катнић, Марковић и ресто Јуда неће скоријенит у том светом кршу и тој часној сињавини мора, али ће довијека смрдјети нечовјештвом због зла које чине Србима, српству, вјечне бруке што продадоше душе ђаволу признавши најсветију српску земљу Косово и Метохију као крваву и погану “државу” косово (вазда малим словом), што утјераше нашу поносницу у проклети НАТО, што учинише сва непочинства да их Морача довијека не може спрати с образа тих наличја људских који се (што је баба знала да одбруси): “Гузице стиде, јер образа немају!” Но, залуду се фукара упире да лажју и глупошћу надвиси Ловћен! Залуду покушавају да допљуну до Језерског врха, Медуна, Бојне њиве… Залуду, јер пљују у вис, у огледала, у те мрске ликове – своје, које презиру, јер сјећају и подсјећају да Милан, Андрија, и сва остала браћа не бране српство од Црне Горе, но такве немани од њих самих, јер гдје ударе на српство – ударају шупљим главама о букве желећи да их изобличе, па да заличе на монтенегринске, јер само без обличја и одраза Црна Гора може бити Милогорје, а то ће се догодити оног часа када море пресуши, а света брда наша кљуну ко говече пред смрт! Мани се Ђукановићу ђавоље работе, неће ти збијега сјутра бити, јер Милогорја нема, а Црна Гора ће те презирати баш као што ти презиреш њу и немој се лагати да је другачије, јер да ти је иоле на срцу, заклињао би се у све оно у шта су ти се и преци заклињали – српство!!! Остави се, јадо, Срба и српских првака, коријен који годинама покушаваш да сатреш и опоганиш води до твојег пупчаника! Можеш ти утамничити стотине Срба, али српство не можеш никада! Но, одлично ти то знаш, тешке су ноћи кад јастуку мораш да исповиједиш своје гријехе, а нигдје Катнића да те пробуди из „кошмара“ у којима је оно од чега бјежиш, сусрећући вазда сам себе, бијег од – СРПСТВА!!! Да ли ће Беране припасти Србији ако Мило изгуби, сазнајте ОВДЕ. Извор: Два у један/ИН4С