Међутим, упозорава да су Запад и Русија у новој ери стратешког ривалитета у новим, хибридним формама, а да "НАТО не сме да се понаша као овчица јер га вукови као Русија таквог неће поштовати".

- Мислим да се хладни рат у облику у каквом смо га знали не враћа. Ривалитет се непрестано развија и поприма нове облике. Данас се много користе изрази као хибридни, кибернетски или информацијски рат. Управо то је израз новог супарништва. Одиграва се у другим равнима које нису тако добро проучене као у време хладног рата конвенционално оружје или нуклеарно оружје - казао је генерал Павел у разговору за нови број чешког недељника Тиден. 

Високи званичник НАТО упозорио је да у новим равнима ривалитета нису још постављена правила игре, као у време хладног рата када је било јасно какве мере треба предузети да се смањи претња истинског сукоба. 

- За сада је то нерегулисани ривалитет. Морамо поново да јачамо неке наше вештине које смо потиснули у позадину, као што су одбрамбене снаге, ваздухопловство, обавештајне службе. Наши евентуални противници или конкуренти те капацитете имају и не презају од тога да их користе. Ако се будемо понашали као овчице, вукови неће дуго поштовати наше мирољубиво понашање - казао је генерал Павел. 

Чешки генерал истакао је да се са порастом тероризма и повратком Русије међу безбедносне претње вратила потреба да НАТО више почне да инсистира на старој политици застрашивања а не да као до сада ставља нагласак на партнерство. 

- Није био циљ да се сви на смрт преплаше или да НАТО постане агресор. Примарни циљ био је да се избегне потреба колективне одбране веродостојним застрашивањем свих евентуалних противника. НАТО је последњих година много већи нагласак стављао на партнерство. Али управо са наступом Русије и других актера који имају незанемарљиве војне капацитете поново је у први план дошла потреба војног застрашивања-  казао је Павел. 

Чешки генерал додао је да и сада НАТО предузима кораке тек као реакцију на неку агресивнију акцију. 

- Често сам се сусретао са ставом да је размештање јединица НАТО у балтичким републикама натерало Русију да предузме војне мере. Али погледајмо натраг како је заиста било, каква је била генеза. Прво је Русија анектирала Крим и интензивно подржавала сепаратисте у Донбасу на истоку Украјине. Тек тада је НАТО решио да реагује - казао је Петр Павел. 

Шеф Војног комитета подсетио је да су и тада кораци које је предузео НАТО у јачању свог источног крила били умерени, односно свега четири батаљона, док се на страни Русије формирају читаве нове дивизије и бригаде, тако да, како је казао, корак НАТО није био толико ни војно застрашивање Русије него манифестација политичке воље да се не допусти агресија ни на једну чланицу НАТО. Руска војска у Сирији се спрема за сукоб са САД. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Б 92