Правда

Пише: Донко Ракочевић Чудни су путеви Господњи, тако су необично изукрштали Марка Миљанова и Михаила Мишу Јанкетића, а богами и мене и потомка Марковог – покојног Цица Милетиног. Елем, као дечака највише ме привлачила магија биоскопске слике, и када сам са 20 година почео да радим као дописник „Вечерњих Новости“ из Подгорице, прво сам отрчао у „Кино Културу“ да упознам чувеног Цица Поповића. Две деценије касније, почетком 2002. године, Цицо је трчао за мном, кумио молио да објављујем у „Истоку“ одломке из његове књиге „Шта је ово, ђедо Марко!“ У једном од њих је објављено:

„Ђеде Марко, ти си се родио у једну домовину и умро у исту, то што си био, оста’ си до смртне уре. Лијепо ли је данас чут’ како си река’ на смртну уру: Умирем сретан ка’ Куч, а несретан ка’ Србин! Како ћемо ми умријет ђедо? Ујутру смо једно, а поподне друго. Ђе потрошисмо оволико година, зна не јад, ка не. Људи мијењају робу, иако роба не чини чојека. Мож промијенит жену, па и образ. Али народ коме припадаш – не, ђе је људи то се никад не мијења. Језик и браћа довијек остају…“

Таман негде у то време, глумац Миша Јанкетић се бијаше преобразио из Србина у Црногорца! У љето 2000. године, пред изборе за председника СР Југославије, СНП је у кучким Ублима организовао скуп подршке Слободану Милошевићу, и позвао многе познате глумце и пјеваче да узму учешће у програму, па и Мишу Јанкетића. Но, Миша се није појавио у Кучима, иако је пет сати раније јавио да је стигао у Подгорицу. У телефонском разговору, правдао се организаторима да је добио – пролив! Објавио сам ту пикантерију у Истоку, и Миша се жалио мом брату од стрица – да није у реду да се спрдам с туђим мукама… Још га, рече, с Ракочевићима веже вишеструко кумство!

А шта се, у ствари, десило? У тада култној кафани „Оро“ код Црногорског народног позоришта, Мишу су тог дана „обрађивали“, као оно Машана у Зети, двојица активиста ДПС-а. И он је одлучио да „преломи у мозгу“! Нису му нудили, као Машану, да му плате заостали рачун за струју, већ су му обећали богате хонораре за улоге у позоришним и ТВ пројектима који следе. И, гле чуда, испунише му обећано, па Миша доби улогу Марка Миљанова у истоименој ТВ драми, по тексту Новака Килибаде, а у режији Славка Ковачевића, као и у позоришној представи, по истом тексту (адаптирао га Драган Копривица), у режији Благоте Ераковића.

Толико су Марка у представи нагрдили, „новим читањем“, малтене га представили антисрбином, да су се бабе из Куча спустиле с тољагама и направиле хаос испред Црногорског народног позоришта, па је интервинисао и Специјални вод Милове полиције.

Назовем Цица (Милетиног) и питам га: шта би му ђед Марко рекао да види себе у Мишиној кожи? А он ми каже (што је и објављено у Истоку):

„Рекао би да су му се Херцеговци лијепо захвалили – Новак написао, Ераковић режирао, а Копривица финиширао! Додуше, Марко не би могао да стигне на премијеру с Медуна, јер би га полиција претресла на Орљеву, па пониже Фундине, па у Дољане, у Маслине, код надвожњака, код пумпе, а на крају би га дочекали ови с панцирима испред позоришта. Е, ту би вјероватно сабљу исука’ и помлатио те мрчове, но би се у то представа завршила и на друга врата утекли Јанкетић и дружина…“

Прошло је од тада 15 година, сарадња ДПС-а и Мише Јанкетића текла је као по лоју, и ево га и у овој предизборној кампањи. На Миловој конвенцији у Бијелом Пољу, огласио се са видео-бима и поручио Бјелопољцима:

„Драги моји Бјелопољци, ви одавно нисте политичке аналфабете. Одавно сте спознали да политика није само идеологија, вјера и националност, већ и вјера и повјерење у људе и партију која је и до сад за вас највише чинила и чини и која је највећи гарант за вашу будућност и будућност ваше дјеце. Гласајте за живот!“

Ни на једну промоцију ДПС-а и Мила Ђукановића није закаснио. Изгледа га више не мучи пролив! Прочитајте ОВДЕ шта је Војислав Шешељ изјавио након изрицања другостепене пресуде. Извор: sedmica.me