Правда

Русија, кажу аналитичари, шири свој утицај и диже етничке тензије у земљама које се надају придруживању ЕУ, а руско ангажовање у овом региону је већ подстакло Брисел да обнови "успаване" тежње ка проширењу, наводи њујоршки дневник.

Истовремено, како додаје, Русија својим ангажовањем на Балкану поново привлачи и пажњу Вашингтона због безбедносних ризика по државе чланице НАТО.

У анализи америчког листа, приметно је, на Србију није стављен акценат као на кључно упориште руског утицаја у региону.

У опсежној анализи, лист преноси оцену Марка Галеотија, вишег истраживача на Институту за међународне односе у Прагу, који каже да "Балкан постаје чак још важнији" после заједничког одговора Запада на тровање бившег руског шпијуна и његове ћерке у Британији, а којим је протерано око 150 руских дипломата и обавештајаца.

"Русија тражи асиметричне начине да се освети, који Москви пружају извесне могућности", оцењује Галеоти.

У новом документу за Европски спољнополитички савет, Галеоти наводи да "Русија Балкан види као поприште у свом "политичком рату", тежећи да "створи забуну и потенцијалне монете за поткусуривање са Европском унијом", наводи "Њујорк тајмс".

Амерички лист преноси и изјаву Чарлса А. Капчана, бившег директора за Европу при Савету за националну безбедност САД за време мандата некадашњег председника Барака Обаме, који каже да "Руси користе последњи део Западне Европе који остаје политички нефукционалан".

Оваква ситуација, оцењује њујоршки дневник, доноси далеке ођеке из Украјине, где се Русија првобитно сложила да се Кијев придружи ЕУ - мада не и НАТО-у - а онда се предомислила, што је довело до револуције која је подстакла Москву да припоји Крим и потпири тежње ка отцепљењу у источној Украјини.

"На Балкану, надметање с Русијом има потенцијал да посеје нову нестабилност у региону који још израња из опаког рата вођеног од 1992. до 1995. који се завршио распадом бивше Југославије", наводи се у тексту.

У Сарајеву, примећује амерички лист, многи ожиљци рата су избрисани, па је тако бивши "Холидеј Ин", некада склониште за репортере, скоро без иједног прозора, у близини Снајперске алеје током рата у Босни, сада обновљен и пун гостију, а градска скупштина у неомаварском стилу, споменик мултикултурализму који је гранатиран и спаљен, реконструисана по високим стандардима.

"Па ипак, Босна и Херцеговина, разбијена земља која је скрпљена 1995. када је окончан рат, остаје крхка конструкција, подривена корупцијом, слабим руководством, као и етничким и националистичким тензијама међу заједницама - као метафора за Балкан", напомиње "Њујорк тајмс".

Капчан каже да је то једна од кључних "капија" које Русија настоји да искористи док, како наводи, лидер српског полуаутономног региона -Републике Српске, Милорад Додик, наставља да се залаже за референдум о независности.

Међу друге "капије", додаје Капчан, спада Македонија, где односи између етничких Албанаца и етничких Словена остају напети, "као и између Косова и Србије".

"Опрезна због руског мешања, ЕУ нуди обновљену перспективу чланства Босни и осталима на Западном Балкану - Србији, Црној Гори, Македонији, Албанији и Косову - у замену за корените структуралне реформе", наводи њујоршки дневник.

Како додаје, "скептицизам међу тим земљама у погледу Брисела је дубок, при чему многе сумњају у искреност ЕУ у којој расте популизам и опрез због миграција, као и образривост - после пријема Румуније и Бугарске - кад је реч о пријему земаља пре него што су спремне за чланство".

Нико, наводи се у тексту, не верује да је иједна од ових земаља већ спремна за придруживање, "али је хитност спровођена реформи ослабила како се циљ измакао".

"Њујорк тајмс" подсећа да је пре четири године председник Европске комисије Жан-Клод Јункер рекао да више неће бити брзог проширења блока, чиме је, оцењује амерички лист, "тај процес успаван".

То је као да сте "закључани у чекаоници без излаза" - наводи лист, преносећи речи које, како напомиње, често понавља македонски министар спољних послова Никола Димитров.

У анализи се наводи и изјава Карла Билта, бившег шефа шведске дипломатије и некада специјалног изасланика УН на Балкану, који је изјавио да је "Јункер погрешио када је рекао да није заинтересован за проширење" и оценио да је "ЕУ на више година изгубила из фокуса свој циљ, са штетним ефектима".

"Али, с обзиром на то да Британија излази из блока, а Русија делује дуж пукотина у региону, ЕУ је сада изнела релативно детаљан план за Балкан. Чак је јасно саопштила да, ако све иде како треба, Србија и Црна Гора - једине две земље које су сада ангажоване у процесу приступања и стога су у челу трке - могле да јој се придруже до 2025. године", наводи "Њујорк тајмс".

Лист указује да је у стратегији тог блока за Западни Балкан, објављеној у фебруару, изнето шест иницијатива: владавина права, безбедност и миграције, социо-економски развој, саобраћајно и енергетско повезивање, дигитална агенда и "помирење и добросуседски односи".

"Њујорк тајмс" указује и да ће Бугарска, која тренутно председава Унијом, одржати специјални самит о Балкану у мају.

Балкан је, наводи, на агенди Европског савета у јуну, а Британци ће бити домаћини самита о Западном Балкану у јулу, пре него што и НАТО одржи свој састанак у Бриселу.

"Време је да се заврши посао из 1989. Поставили смо 2025. годину као индикативан датум за Србију и Црну Гору који је реалистичан, али и веома амбициозан", рекао је европски комесар за проширење Јоханес Хан, подсећа амерички лист.

Подсећа и да је Карл Билт кратко навео: "Да ли је то реалистично или не, остаје да се види".

Многи сматрају да је то превише амбициозно с обзиром на то да Унија инсистира да све ове земље реше своје бројне, острашћене граничне спорове, наводи њујоршки дневник, указујући да ЕУ у извештају признаје да постоје и бројни озбиљни унутрашњи проблеми.

"Данас земље показују јасне елементе заробљене државе укључујући везе са организованим криминалом и корупцију на свим нивоима власти и администрације, као и снажног преплитања јавних и приватних интереса", стоји у извештају, указује се у анализи "Њујорк тајмса".

Како се додаје, у извештају ЕУ стоји и да постоји снажан доказ о "обимном политичком мешању у унутрашње ствари и контроли над медијима", као и недостатак независности правосуђа.

"Ако се томе додају и неконкурентне економије и одлазак младих људи у потрази за бољим послом, шансе делују суморно", оцењује амерички лист.

Међутим, напомиње да су сада и Американци одједном више заинтересовани.

Поновна забринутост Вашингтона "делом проистиче и из забринутости због ширења утицаја Русије", каже аналитичар А. Рос Џонсон напомињући да Конгрес сада тражи од Министарства одбране да достави "процену безбедносне сарадње између сваке земље Западног Балкана и Руске Федерације", наводи се у анализи.

Русија је, пише "Њујорк тајмс", јасно ставила до знања да сматра неприхватљивим ново ширење НАТО на Западни Балкан, а Москва је, како тврди лист, била укључена у чудан покушај пуча у Црној Гори 2016. године пре него што се та земља прикључила НАТО.

Русија покушава да се етаблира у региону, како у владајућим структурама, тако и у бизнису, тако да кад ове земље уђу у ЕУ "понесу са собом руски утицај", каже Галеоти.

Та стратегија је, наводи амерички лист, слична ономе што Кина и Русија раде са Грчком и Кипром, која се сматрају местима где руски новац може да буде опран у евре.

Русија је, тврди лист, такође дубоко присутна у медијима на локалним језицима, "како преко портала у власништву Кремља попут Спутњика, тако и преко ботова који се жале на локалне размирице".

Карл Билт указује нарочито на руске инвестиције у критичну српску инфраструктуру, попут енергетике, наводи "Њујорк тајмс", истичући да иако су руске инвестиције "бледе у поређењу са улагањима земаља ЕУ, Србија има природну наклоност ка својој руској православној браћи и памти подршку Русије током рата на Косову".

"Да ли је ЕУ довољно осећајна на оно што се догодило у Србији", запитао је Галеоти, који сматра да је одговор негативан, и објашњава да је "политика ЕУ генерално била да подржи све што држи Западни Балкан мирним, а то је веома опасно и ствара савршено окружење за Москву да игра своје игрице".

Брисел, каже он, као и други, требало би да пружи више од штапа и шаргарепе те да понуди праве иницијативе за уставну реформу као и праве санкције за неиспуњење.

"Њујорк тајмс" преноси и оцену неименованог бившег високог званичника САД, који је описао овај регион као "ново бојно поље Хладног рата" додавши да је Брисел био превише ригидан када је реч о начинима на које је покушао да држи људе на колосеку доброг понашања док новац, како сматра, није довољно везан за реформске циљеве као што би требало да буде.

Тај званичник, који је желео да остане анониман како би задржао утицај у региону, рекао је да се земље реформишу само кад Брисел и Вашингтон раде заједно да натерају лидере да прекину са старим навикама кад је реч о корупцији, "заробљеној држави", политизованом правосуђу и руским нафтним компанијама које покушавају да преузму кључну инфраструктуру и медије.

Међутим, Европа не жуди да увезе више проблема, указује њујоршки дневник.

"Аргумент је тај да смо само ако примимо балканске државе сигурни да јачамо стабилност. Али, да ли је то истина?", рекао је Норберт Ротген, председник одбора Бундестага за спољне послове.

"Ако увеземо крхке државе у ЕУ, увозимо крхкост. Ако направимо компромис по питању услова, пустићемо крхке земље отворене за стране утицаје, дакле морамо да будемо чврсти када је реч о критеријумима за улазак", рекао је он.

Иронија историје, размишља Билт, јесте та да, да је Југославија остала заједно, скоро сигурно би до сада била у Европској унији, јер је 1990-тих била далеко испред садашњих чланица Румуније и Бугарске.

"Да се ратови који су довели до распада нису догодили, цела ова област би била у саставу ЕУ. Балкан је увек живео најбоље када се интегрисао у шири оквир, што је неопходно данас, као и у прошлости, а један доступан такав оквир данас је Европска унија", указао је Билт.

Капчан остаје оптимиста, констатујући да "знамо где ће се ова прича коначно завршити - са свим државама бивше Југославије интегрисаним у Европској унији. Али, питање је када ће се то десити", закључе "Њујорк тајмс". Прочитајте ОВДЕ изјаву Лазанског о поруци Доналда Трампа Русији. Извор: Танјуг