Потом је објаснила: да су Лондону потребни докази да је у сиријском граду Дума заиста извршен хемијски напад и да иза њега стоји сиријска регуларна армија.
Одмах се наметнуло питање: да ли је ово раскол у англосаксонској стратешкој коалицији или договорено остављање Трампу одступнице? Пре ће бити ово друго...
Независно од свега, како би могао да изгледа амерички удар по Сирији и каве би последице имао?
The National Interest, специјализовани амерички лист за војну, безбедносну и стратешку аналитику, објавио је да ће се Пентагон одлучити за крстареће ракете „Томахавк“ и AGM-86 и за „невидљиве авионе“ B-2 Spirit и F-22 Raptor.
The National Interest процењује да би Русија узвратни удар могла нанети по блискоисточним базама САД и њихових савезника, користећи крстареће ракете Х-101, којима су наоружани њени стратешки бомбардери Ту-95 и Ту-160, као и крстареће ракете „Калибар“.
Москва је Белу кућу и Пентагон - и јавно и затвореним каналима - упозорила да је „хемијски напад“ у думи инсценација и провокација против Дамаска и да не нападају Сирију.
У њено име је, нема сумње - по договору да он то изговори, генерал Владимир Шаманов, председник комитета Државе Думе за одбрану, поручио САД да ће Русија, ако примене силу против Сирије, предузети све политичко-дипломатске, а по потребни - и војне узвратне мере. Притом је упозорио:
„Политика двоструких аршина прешла је сваку меру. Без одговора неће остати ни једно противправно дејство против Сирије. Трамп је рекао да кроз највише 36 сати могу уследити удари. Нека се не заносе, са свим својим ударним бродским групама и лажима. Русија је суверена земља са савезницима и са гарантима овога што се догађа у Сирији. Нећемо дозволити Американцима да кују гвожђе на туђем наковању“.
Доктор војних наука из Москве Константин Сивков проценио је да ће Американци - дође ли до напада - на циљеве у Сирији лансирати 40-200 крстарећих ракета. Највероватније са територије Саудијске Арабије и из Црвеног мора. Да би њихови стратешки бомбардери B-52 и бродови остали ван домашаја руских ПВО система С-300 и С-400.
Сивков процењује да ће се понајпре радити о удару са 40-40 „Томахавка“.
Уколико дође до удара са 150-200 крстарећих ракета, мета ће бити - сматра Сивков - важни сиријски војни објекти, укључујући радарске станице.
Он процењује да није много вероватан удар по резиденцији Башара Асада.
Аналитичар Сергеј Иљин је уверен да се иза свега крије нешто шире и важније од саме Сирије: да су Американци и њихови савезници одлучили да започну велику игру без координата и заиграју на све или ништа.
Он је уверен да греше сви који сматрају да је Трамп реално склон добрим односима са Русијом, само што му не дозвољавају да то и покаже. По његовом мишљењу, ствари уопште не стоје тако јер је обама, у поређењу са Трампом, био „душа људска“ и умерен политичар.
Иљин чак наглашава: „Русија се управо сада суочава са апсолутним правним и геополитичким вршљањем Запада у размерама које брину. Претходне године су биле само припрема за овај атак. Запад од Русије покушава да направи отпадничку земљу и да је лиши политичког и економског потенцијала. То значи да су сад и њихови савезници прешли црвене линије. А то је пут ка великом конфликту“.
Аналитичар Андреј Бабицкиј указује да Американци показују спремност и да делују сами и опомиње:
„Не ради се о трећем светском рату, али се ради о озбиљној опасности. У бољем случају, бићемо сведоци размене демонстрационих удара по Асадовим снагама и војним потенцијалима, а не по руским и америчким контингентима и војним објектима. У горем: може доћи и до непосредног судара - ако амерички „Томахавци“ крену према нашој авио-бази у Сирији Хмејмим“.
Бабицкиј додатно наглашава поводом горе могућности: „У том случају ће морати да буде реализована претња начелника Генералштаба РФ, Валерија Герасимова, упућена Американцима. Ако и до овога дође, добро је што, претпостављам, нико ни у Москви ни у Вашингтону не жели да се руско-амерички судар прошири и изван граница Сирије“.
По његовом мишљењу, пораз би Русију лишио статуса силе која је у стању да узме у заштиту своје савезнике спремне да своје суверенитет бране од либералне глобалистичке елите. А за САД би пораз имао још драматичније последице јер би постало јасно да Вашингтон више није у стању ни да обуздава Русију, а изгледи да САД поврате улогу светског хегемона потпуно би нестали...
Прочитајте ОВДЕ од кога долази најјачи доказ да се спрема напад на Сирију?
Извор: fakti.org
