Један би стао уз САД, а други би подржао Русију. Вашингтон већ рачуна на подршку неколико земаља.

Још од случаја тровања бившег шпијуна Сергеја Скрипаља, Велика Британија и САД су биле на истим странама тврдећи да иза напада стоји Русија. Такође, сматрају да и иза напада хемијским оружјем у сиријској Думи стоји Москва због чега су најавиле могуће ударе на Сирију. Лондон је синоћ послао своје подморнице ка Сирији у домет за ракетни удар, а према писању тамошњих медија , напад се очекује у току данашњег дана. Британија је традиционални амерички савезник, а учествовала је са САД у интервенцијама у Ираку, док је у Сирији сарађивала кроз НАТО пакт.

Француски председник Емануел Макрон изјавио је да има доказе да иза наводне употребе хемијског оружја у Сирији стоји влада из Дамаска.

"Имамо доказ да је коришћено хемијско оружје, макар хлорин, и да иза тога стоји влада Башара ал Асада", рекао је Макрон.

"Ми ћемо наставити размену техничких и стратешких информација са нашим партнерима, посебно са Британијом и Америком и у наредним данима ћемо објавити нашу одлуку", рекао је пре неколико дана.

Израел који се граничи са Сиријом редовно учествује у војним операцијама усмереним против Дамаска. Прошле недеље Москва је изнела да Тел Авив стоји иза ваздушног напада у којем је уништена сиријска војна база. Израел је такође кључни амерички савезник на Блиском истоку. Има и велику подршку председника Доналда Трампа који је решио да призна Јерусалим за главни град јеврејске државе.

Ријад је још један од главних савезника вашингтонске администрације, и један од главних играча у региону. Трамп је прошле године потписао са званичницима Саудијске Арабије војен уговоре у вредности од 380 милијарди долара. Такође, као савезник Ирана председник Сирије Башар ал-Асад је трну у оку новог престолонаследника Мохамеда бин Салмана. Ријад располаже армијом од преко 300.000 војника, и модерним арсеналом углавном купљеним од Америке.

Немачка је такође савезник Америке преко НАТО пакта, али је данас канцеларка Ангела Меркел саопштила да та земља неће бомбардовати Сирију.

 "Цео спектар мера треба предузети против Сирије, али немачке снаге неће нападати сиријску војску или друге владине снаге", рекла је канцеларка.

Друга највећа НАТО армија последње две године се све више окреће Москви. После обарања руског војног авиона пре неколико година и претрпљених санкција, Анкара је спремна да одржава добре односе са Русијом.

Са друге стране, Турска нема намеру да прекида сарадњу и са САД због Сирије, саопштио је председник Реџеп Тајип Ердоган.

"Нико нема право да у Средоземљу и у Сирији распирује пожар војног и политичког сукоба. Турска нема намеру да напусти заједнички рад с нашим савезницима САД, стратешке односе с Русијом или сарадњу с Ираном", рекао је Ердоган.

Иако је Анкара осудила наводно тровање, турски министар одбране Нуретин Џаникли јуче је изјавио да би сукоб Русије и САД запалио Блиски исток. У случају сукоба Турска би вероватно у почетку вагала између две стране, или би посматрала са стране, пре свега што би се рат водио на самој њеној граници.

Ако избије рат, верује се да би Русија могла да рачуна на Иран, а можда и на једну много јачу силу.

Москва и Техеран заједно делују у Сирији, где подржавају владу Башара ал-Асада. Иран је водећа сила у региону, којој једино може да парира Саудијска Арабија. Такође је у деценијском сукобу са САД, а упркос вишегодишњим санкцијама Вашингтона, Иран успева да ради на развоју војске, па чак и нуклеарног програма. У Сирији има и најмање две војне базе, и издваја велика средства за помоћ актуелног власти.

Иако се Пекинг јуче није оглашавао по питању новонастале кризе, Кина и Русија већ годинама раде на развоју економских али и војних савеза.  Како поједини медији извештавају, кинески борбени бродови, који се налазе у Средоземном мору, добили су наређење да се у случају ратне ескалације у овом делу света подреде команди руске Ратне морнарице. То, практично, значи да евентуални амерички удар по циљевима у Сирији неће моћи да прође без активног учествовања и Војске Кине.

Кина ипак није тако близу Сирије да би могла да реагује у првим данима рата, а најближу базу имају на рогу Африке, у Џибутију. Ипак, у случају општег сукоба, могуће је очекивати сврставање Пекинга уз Москву.

Од војника на терену најактивније су званичне сиријске војне снаге које подржава Русија, док побуњеници на северу земље уживају помоћ САД. Курди на северу сврставају се као савезници Америке, иако немају лоше односе са Русијом док их је Вашингтон у неколико наврата оставио на цедилу. Ипак, Курди активно ратују против Турске, па би у случају да Анкара уђе у рат могли да стану на супротну страну.

У Сирији је активан и Хезболах потпомогнут Ираном, и сматра се једном од најбоље припремљених паравојних групација у региону, са вишегодишњих ратничким искуством.

На територији разорене Сирије такође још има припадника разбијене Исламске државе, мада је мала вероватноћа да би њени борци могли да направе већу разлику у ратном стању.

Шта је изјавио председник Сирије Башар ел Асад о америчким претњама погледајте ОВДЕ.

Извор: Курир