Правда

Шта је горе: некадашњи Хладни рат или садашња Трампова "твитер дипломатија"? Неоспорно је да су арсенали садашњег оружја много опаснији, али старији памте и да је после Другог светског рата било врло озбиљних криза.  Хладни рат је почео у марту 1946. и имао је различит интензитет сукоба и трења. Био је то судар идеолошки, економски и, наравно, војни. САД и СССР су стварали своје зоне утицаја уз постојање два војна блока. Свет је био на ивици рата поготово у октобру 1962. године у време Кубанске или, како је још зову, Карипске кризе. До ње је дошло када су Американци довезли у Турску ракете са атомским главама. Уследио је руски одговор пребацивањем ракета на Кубу. Свет је био у страху од атомског рата, а криза је решена договором Хрушчова и Кенедија да повуку своје ракете. Скандал са америчким шпијунским авионом У-2, који се догодио 1960, додатно је погоршао односе, а затим су дошле две велике кризе: Берлинска (1961) и Кубанска (1962). Нова криза у односима Запада и СССР-а била је 1968. после совјетске интервенције у Чехословачкој. Следећа етапа трке у наоружању почела је 1973. када је министар одбране САД Џејмс Шлезингер прогласио доктрину удара по командним пунктовима и центрима везе. Американци су развијали навођене ракете. Као што се могло очекивати, Совјети су кренули у прављење свог одговора. Модернизоване су и направљене нове ракете. У фебруару 1977. на бојево дежурство у европском делу СССР-а постављено је 300 ракета, а свака је носила три бојеве главе. Млађи читаоци вероватно не знају да су Американци и Совјети директно ратовали једни против других у Вијетнаму. У марту 1965. САД су стално бомбардовале Северни Вијетнам, па је Москва послала своје официре, пилоте и специјалисте за ПВО. Велико погоршање односа уследило је 1979. јер су Американци и њихови савезници совјетску интервенцију у Авганистану доживели као експанзију и нарушавање геополитичке равнотеже. Обе силе су наставиле да се наоружавају. Незадовољан што Москва не посустаје у новом наоружавању, амерички председник Реган је 1983. назвао СССР "империјом зла". До нове кризе је дошло кад су Совјети у јесен 1983. оборили јужнокорејски путнички авион у којем је било 270 људи. Ратоборни Реган ће бити запамћен и по томе што је 1985. прогласио доктрину по којој Вашингтон треба да помаже антикомунистичке и антисовјетске снаге у Азији, Африци и Латинској Америци. Доласком на власт 1985. Горбачов је одлучио да заустави трку у наоружању и позвао је друге земље да се придруже мораторијуму на атомске пробе. Варшавски договор службено је престао да постоји првог јула 1991. а фебруара 1992. Јељцин и Клинтон потписали су још један документ о престанку Хладног рата. Да би се схватили садашњи врло компликовани односи између Русије и Запада мора се још једном прочитати пророчански интервју великог руског писца и нобеловца Александра Солжењицина немачком "Шпиглу", у августу 2008. Солжењицину је тада било 88 година. Он је први објаснио како је Запад хвалио оне лидере који су правили штету Русији, а нападали су Путина који је настојао да доведе земљу у ред. - Путину је остала у наслеђе опљачкана земља, деморалисан и осиромашен народ. И он се одлучио за постепено подизање земље, казао је Солжењицин: - Можете ли наћи примере у историји када су мере јачања државе благонаклоно дочекиване у иностранству? Ситуација се битно променила после бомбардовања Србије, а односи су се непрекидно кварили јер је НАТО вукао на своју страну делове настале распадом СССР-а. На свечаном примању акредитива нових амбасадора у Кремљу председник Путин је 11. априла назвао ситуацију у свету забрињавајућом и "све хаотичнијом". Изразио је наду да ће на крају победити здрав разум... Тешко да најновији напад на Сирију сведочи о томе. Како је америчка ударна група кренула ка Русима у Сирији, погледајте ОВДЕ. Извор: Вечерње новости