Девојчица која је 17. априла 1999. године погинула на ноши у свом дому у Батајници симбол је страдања деце у СР Југославији током НАТО агресије. Несрећну девојчицу је мајка спремала за спавање, али уместо одласка у кревет, отишла је заувек...
Ни после 19 година, колико је прошло од кобне вечери, бол за Милицом није прошла. Њени родитељи су давно престали да говоре за медије о томе, а људи из комшилука у Батајници кажу да је на годишњицу смрти у целом крају мук.
- Нема тих речи којима би се описала та трагедија и туга. Несрећно дете које никоме ништа није скривило, које није ни закорачило у живот, на својој кожи је осетило све зло овог света. Тог дана, на годишњицу, њени родитељи одлазе на гробље и не раде ништа друго. Цео дан проведу неми, у болу и сећању на њу. И отац Жарко, док је радио, 17. априла није одлазио на посао и то се знало. Нажалост, он је остао без посла, добио је отказ и већ дуго тражи нов, али безуспешно - кажу комшије.
У знак сећања и највеће туге у НАТО бомбардовању, малој Милици Ракић направљена је биста у Ташмајданском парку у Београду која је два пута била на мети вандала. Једна од централних улица у Батајници носи њено име.
Мајка је трудна сахранила Милицу
У тренутку трагедије, 17. априла 1999. , мајка Милице Ракић је била трудна. То је сазнала тек после несреће. Следеће године, 12. априла 2000, родила је ћерку, с разликом од само пет дана од Миличиног датума рођења. Ове године је Миличина млађа сестра прославила пунолетство, а старији брат Алекса има 28 година.
Покренута је иницијатива да Оливер Ивановић добије улицу. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Курир
