"Укупна брзина напретка Србије зависи од напретка у области реформи, посебно од брже реформе правосуђа, као и нормализације односа са Косовом", пише у Извештају ЕК.

Економске реформе у Србији настављају да дају резулате, посебно у области макроекономске стабилности земље, али ниво јавних и приватних инвестиција остаје низак, те се мора побољшати пословно окружење за мала и средња предузећа, оценила је Европска комисија. 

"Велике структурне реформе јавне администрације, пореских власти и државних предузећа и даље су некомплетне", наводи се у Извештају. 

Комисија, наиме, сматра да је да је у даљим приступним преговорима најважније да Србија "развије и одржи појачан административни капацитет како би се бавила питањиима која се односе на ЕУ". 

ЕК у извештају наводи да Србија мора значајно да продуби свој ангажман у дијалогу с Косовом, што укључује имплементацију већ договорених споразума о енергетици, мосту у Косовској Митровици, заједничком управљању прелазима и признавању диплома. 

Иницијатива председника Србије Александра Вучића да покрене унутрашњи дијалог о Косову оцењена је као добродошла, а Србија се позива да настави са позитивном улогом коју има у региону у циљу побољшања регионалних веза и очувања стабилности. 

Известан напредак, како се наводи, ЕК бележи у области владавине права, али уз напомену да Србија мора да "појача напоре и испоручи више резултата, посебно у погледу обезбеђивања услова за слободу изражавања, јачања независности и укупне ефикасности правосудног система као и да обезбеди одржив напредак у борби против корупције и организованог криминала, укључујући и прање новца". 

У делу извештаја, тачније у разради појединих питања, Европска комисија помиње председничке изборе одржане у априлу 2017. те констатује да су бирачи имали "добар избор кандидата", али да се у обзир морају узети препоруке међународних посматрача које се односе првенствено на "транспарентност и интегритет изборног процеса у току изборне кампање". 

Помиње се такође да је Србија први пут добила премијерку, али и да Парламент још нема ефикасан надзор над извршном влашћу. 

Транспарентност, свеобухватност и квалитет законодавства мора бити побољшани, а међупартијски дијалог унапређен, наводи се у извештају, уз упозорење да се коришћење хитних процедура мора смањити, а да се улога независних тела мора у потпуности признати. 

Уставне реформе су неопходне за ускладивање са ЕУ стандардима у поједним областима, поручују из ЕК, уз оцену да је Србија "осредње припремљена у области реформе јавне администрације". 

У правосудном систему ЕК је уочила "одређни степен спремности" тиме што је увела мере за хармонизацију судске праксе и побољшала правила по којима се оцењуе професиноалност рада судија и тужилаца. "Одређени ниво спремености" забележен је и у борбу против корупције, коснтатује ЕК, наводећи као позитивне примере амандмане на Кривични закон у делу економског кринала, амандмане на Закон о борби против корупције, организованог криминала и тероризма и Закон о заплени и конфискацији имовине стечене криминалом. 

Комисија, међутим, примећује да је дошло до озбиљног кршења приликом усвајању новог закона о Агенцији за борбу против корупције, те да констатује да корупција преовлађује и даље у многим областима и наставља да буде озбиљан проблем. 

Комисија, наиме, наводи да полиција и правосудне власти још морају да докажу да могу на независан и непристрасан начин да истражују и спроводе судске процедуре, кривично гоњење и суде све случајеве корупције на највишем нивоу. 

У случају борбе против организованог криминала, ЕК сматра да је Србија показала "одређени ниво спремености" тиме што су побољшане оперативне способности Канцеларије тужиоца за организовани криминал и Канцеларије тужиоца за сајбер криминал, те изабран национални координатор за борбу против трговине људима, а усвојени су и закони у циљу превенције прања новца и финасирања терориста. 

"Ипак, Србија мора да покаже више резултата у ефикасним финансијским истрагама као и у истрагама, тужбама и крајњим пресудама у случајевима прања новца", наводи се у извештају ЕК, уз опаску да је број пресуда за организовани криминал и даље мали. 

Поштовање основних људских права, констатује ЕК, у Србији је постављено у законски и институционални оквир, али се, упозорава, мора примењивати на целој територоји државе, што укључује и заштиту мањина. 

Врло забрињавајућим ЕК оцењује слободу изражавања у Србији, где, како тврде, нема напретка, мада констатује да ту "постоји одређени ниво спремности". 

Очекују се од Србије даљи напори како би се побољшала ситуација оних који припадају најдискриминисанијим групама попут Рома, ЛГБТ популације, особа са инвалидитетом, ХИВ позитивих особа и социјално угрожених група, уз поруку да се закон о родној равноправности мора усвојити. 

Србија је и у овом извештају Европске комисије добила похвале за конструктивну посвећеност билатералним односима, како са земљама у процесу проширења тако и са суседним ЕУ чланицама, као и за активно учешће у регионалној сарадњи. 

У односима Београда и Приштине, ЕК инсистира на наставку дијалога, а истовремено, како се наводи у извештају, "Србија мора да начини додатне напоре на имплементацији већ постигнутих споразима и допринесе стварању услова који ће водити пуној нормализацији односа са Косовом, а који ће бити дефинисан правно обавезујућим споразумом". 

У области економије, Србија је оцењена као "средње припремљена" у развоју функционалне тржишне економије, при чему је добар прогрес примећен у решавању неких проблема попут политике буџетског дефицита, и уз напомену да су основе за привредни раст и макроекономску стабилност очуване. 

Инфлација се држи под контролом, а монетарна политика у земљи подржава привредни раст, ситуација на тржисту рада је побољшана, приметила је ЕК, те у тој области као замерке помиње то да је државни дуг, иако смањен, и даље висок, а да су структурне реформе у области јавне администрације, пореских власти, државних предузећа некомплетне. 

"Рад на црно, незапосленост и економска неактивност остају високи, поготово меду женама и младима. Приватни сектор није довољно развијен", наводи се у извештају ЕК. 

Кад је реч о способностима Србије да преузме обавезе које носи чланство у ЕУ, ЕК констатује да Србија наставља да ускладује своје законодавство са ЕУ стандардима, те оцењује да је земља добро припремљена у областима као што су компанијско законодавство, интелектуална својина, наука и истраживања, образовање и култура и царине. Област у којима Србија мора да настави постепено ускладиваје са ЕУ су спољна и безбедносна политика. 

Србија је и у овом извештају Европске комисије добила позитивне оцене за свој ангажман у управљању и решавању миграционом и избегличком кризом, уз поруку да мора да успостови снажан механизам повратка илегалних миграната, као и да своју визну политику постепено усклади са европском. 

Наглашава се да је земља наставила да сарађује са суседима и ЕУ чланицама у области контролисања миграција на техничком нивоу и направила значајне напоре у обезбеђивању склоништа и хуманитране помоћи за мигранте. Оно на чему власти у земљи морају још да раде јесте јачање капацитета за пријем и потребе малолетних избеглица који путују без родитељске пратње. 

Европска комисија подсећа да је Србија добила нову владу у јуну 2017. која је, као се оцењује остала посвећена ЕУ инреграцијама и наводи да су преговори о приступању Србије напредовали, да је отворено 12 поглавља од којих су два привремнео затворена, те закључује да укупна брзина напретка Србије зависи од напретка Србије у области реформи, посебно у области правосуђа, као и на нормализацији односа са Косовом.

Прочитајте ОВДЕ на шта Клод Јункер упозорава уколико Европа не жели рат на Балкану?

Извор: Танјуг