Пише: Драган Милашиновић

Учинио је то трајно-мандантни Расим Љајић у времену када је, свако мало потписивао изручења Хашком трибуналу српских бораца против НАТО агресије, односно када би огорчена српска јавност тражила од политичара да реагују на хашка ослобађања шиптарских и хрватских злочинаца, тј. на јасно показивање двоструких аршина и селективне „правде“ или враћање српских ковчега из Хага. Тада би он (Расим Љајић), глатко избријан и зализан гелом, долазио у информативне емисије и помињао потребу „хладне главе“. Ових месеци често је помиње и Вучић, у приближавању својих манипулација и подвала. Учинио је то и оне вечери када се први пут обратио јавности после хапшења Марка Ђурића, и то док је употребљавао речи „терориристи обучени у полицијске униформе“, „банда подржана од западних сила“, „лажови“ (за албанске политичаре), „није ми се разговарало“ (са некима од западних политичара, не каже којима) итд.

То јесте деловало мало контрадикторно, али уме он и контрадиктније да наступа. У сваком случају, решио сам да га послушам и сачекам пар дана, окренем неке пријатеље на Северу Космета и испратим прве дипломатске реакције, пре него што направим озбиљнију анализу. Другим речима, да свој допринос разрешењу дилеме да ли се ради о манипулативном (исценираном) догађају или о неким озбиљнијим сметњама на већ добро уходаној линији Вучић-Тачи дам „хладне главе“. Сам је то тражио. Мислим, председник.

Оно што је свакако занимљиво јесте да се дилема „исценирано или стварно“ појавила готово од првог момента када се непријатни догађај одиграо, што показује да, упркос медијској машинерији коју поседује, народ изражава све више скептицизма према Вучићевим пренемагањима и представама за старе и одрасле. Представљајући извештај о реаговању јавног мњења на друштвеним мрежама на хапшење Ђурића, Татјана Веховец из Центра за нове медије “Либер” изнела је податаке да 83 одсто грађана сматра да је хапшење “обмана, режија или договор”, што је свакако занимљив податак, без обзира што увек имам резерву према оваквим истраживањима, док не проверим ко их је наручио.

Независно од тог податка, већ након пар дана “хлађења” (и главе и догађаја) овај аутор нема велику дилему да се радило о режираном догађају рађеном по сценарију који нам је давно открио Чомски као манипулативну стратегију “проблем-решење”, односно да се ради о покушају увођења јавности у фазу када захтева што хитније реакције за решавање неког проблема. На то упућује пуно показатеља које је Вучић покушавао да  сакрије од јавности, почев од тајних сусрета са Тачијем у Паризу, преко истовременог боравка и виђање истих људи њих двојице у Њујорку, до јавног објављивања бесмислене забране тројици српских чиновника да уђу на Косово и чињенице да је акцију хапшења координирао директно Тачијев кабинет, као и да је акција испланирана још 23. марта, што нам је открио Рахим Пацоли, секретар Алијансе за ново Косово, коалиционог партнера у тзв “влади Косова”.

Но, то што нема дилеме да је догађај исцениран не значи да нема много других непознаница које треба анализирати како би се дошло до стварних домета које може имати страдање Марка Ђурића.

На Ју-тјубу постоји један снимак где млади активиста Отпора Марко Ђурић вежба свој наступ у полицији, ако буде приведен и примораван да даје изјаву. При крају вежбања свог ТР-а (скраћеница за оно што су отпораши звали “тренинг рутине”) Ђурић, још увек дечак, вежба да, поричући све, свом иследнику каже “а Вама господине запамтио сам број…” И ту прсне у смех, а онај који га увежбава (изненадићете се ко је ако погледате снимак) враћа га на тему.

Не знам да ли се у тренутку док су га по улици водили вукући га за кравату, Ђурић сетио да некоме од њих запамти број, али прилично сам сигуран да је проклињао Вучића!

Зашто? Зато што немам дилему да је у свему што се десило Ђурићу колатерална штета, односно да га нико није обавестио шта га заиста чека, када су га на задатак послали. Израз његовог лица, прво избезумљеност а онда пркос и страх, показују да није био припремљен за оно што ће му се десити, бар не за батине и јавна понижавања којима је био изложен. То не чуди, јер он је хијерархијски превише ниско да би му планери овог догађаја објашњавали било шта. Уосталом, Вучић често истиче такав резон, “за то прима плату”. Његов живот није био стварно угрожен (што он у датом тренутку није могао знати), а понека ћушка и психичка траума планерима овог “хапшења” нису ништа за постигнути ефекат уверљивости.

У том смислу присетићемо се и Вучићевог питања које је у свом првом наступу након Ђурићевог хапшења поставио сам да му га други не би поставили – Зашто нису ухапсили Селаковића? – имплицирајући да је то доказ безакоња које су спроводиле шиптарске власти.

За мене, који сматрам да је све што раде шиптарске власти али и Срби у њеним редовима, безакоње постоји много логичнији одговор. Селаковић није ухапшен јер Вучић према њему има други однос него према Ђурићу. Нека потрчко размисли о томе.

У сваком случају, да је знао шта ће га снаћи, верујем да Ђурић тог дана не би дошао у Косовску Митровицу ни за какве паре, већ би из аута изашао на Бубањ Потоку, онако како је својевремено из оног Вучићевог накинђуреног воза изашао на првом зауставном сигналу у Београду, где није било фоторепортера.

Генерално узев, мислим да је јавност која, с разлогом, не верује Вучићевим представама овога пута неправедна према “малом од палубе” када га оптужује за глуматање и саучесништво, јер у овој причи он је истински страдалник. Али, далеко од тога да га треба жалити. Шта год да је преживео сам је бирао свој пут, а и послодавца. Да сам на његовом месту озбиљно бих размислио да ли све што се са њим дешавало, можда, не представља неко судбинско упозорење Небеске Србије, неки животни путоказ. Наравно, ако верује у Светсавље и Православље, а не у отпорашку песницу.

Први јавни наступ после Ђурићевог хапшења Вучић је имао после ванредне седнице Савета за националну безбедност 26.марта, а сутрадан се јавности обратио након састанка са Федериком Могерини, која се ненадано појавила у Београду. После тога, говорио је о тој ситуацији још у пар наврата. Не знајући у шта се, и са ким, упетљао по питању Космета, неко ко је слушао његов наступ могао би га оценити патриотским. За јавност је било посебно значајно што се Вучић, после толико година на власти, присетио да повеже речи Косово и Устав Србије. И још једна ствар би могла имати специфичну тежину, изјава да у овом тренутку нема јасан став о томе у коме ће се формату наставити “бриселски разговори”. Ту су и отворене оптужбе Шиптарима и Западу да никада нису имали озбиљне намере да примене Споразум о ЗСО  и низ других национално јасно формулисаних ставова.

Но, ма како напред речено звучало обећавајуће, већ смо научили да Вучић за домаћу употребу говори шта му у ком тренутку треба, без икаквих обавеза. Присетимо се само оне представе са француским неизручивањем Харадинаја, и свега што је том приликом рекао, да би само два месеца касније његова Српска листа гласала да Харадинај постане “премијер” Косова.  У конкретном случају желим да кажем да Вучић још увек није предузео ни један званичан корак који би потврдио његове обећавајуће изјаве. Ништа.

Уместо тога стижу бочне поруке. Рецимо, сива еминенција Вучићеве власти, твитераш Крле (Небојша Крстић), који се представља као “маркетиншки стручњак”, и који за масне хонораре кружи јутарњим програмима Вучићевих телевизија да нам дојасни шта заправо председник хоће да каже, “проценио је” да Србији никако не одговара да прекине “бриселске преговоре”, зато што, мисли он, ако то учини Шиптари (он их, дабоме, зове Албанцима) неће морати да испуне ништа, а ми смо већ испунили већину. Шта кажете на ову “мудрост”, ха? Ипак је боље звучао док је свирао у оним стереотипним “Идолима” …

Све Вучићеве наступе пред новинарима пратила су намештена питања типа “да ли је тачно да Вас је звао Путин?”, “да ли је истина да бисте послали Војску да Ђурић није пуштен” и слична, на која је он одговарао неодређено, али на начин који је упућивао на афирмацију. Посебно се то односи на употребу Војске, која једноставно није могла бити опција, због обавеза да се КФОР-у, односно НАТО-у сва кретања у копненој зони безбедности морају најавити данима унапред. Вучићев одговор, дабоме, није тако гласио. Он је причао о свом праву да, као Врховни командант, употреби Војску, да су се разматрале све опције и тако то. Није јавност слагао, али ју довео у забладу да је таква могућност имала неки утицај на понашање Приштине или Запада.

Дакле, да резимирамо део о Вучићевим наступима по овом питању, ако већ не желите да неповерењем вређамо председника, онда је најбоље сачекати неко време и пратити конкретне политичке кораке које ће предузети да Србији врати достојанство које је доживела хапшењем Ђурића, без обзира са којим циљем се тај догађај десио. Објава прекида дијалога, макар привремено, са онима које је назвао, лажовима, терористима и бандитима логичан је корак, баш као и захтев за редифинисањем свих до сада постигнутих договора или промена формата разговора која би више одговарала Србији од увих уцена Немачке и Брисела. Ако Вучић не захтева ништа од тога, ствар је јасна…

Дан након хапшења Ђурића представници тзв. Српске листе, чији је члан Ненад Рикало, “министар” у Харединајевој влади, крваво претучен приликом Ђуриђевог хапшења, били су на консултацијама код Вучића и након тога објавили да се повлаче из косовске “владе”. Харединају је то пренео други српски “министар” у тој “влади” и њен “потпредседник” Далибор Јевтић, који је седници наводно присуствовао у “техничком капацитету”.

Српска листа је, након састанка са Вучићем, најавила и занимљиву могућност да Срби без Албанаца формирају ЗСО, наглашавајући да је за то добила његову подршку, што је врло индикативна политичка порука у овом тренутку. Запамтимо је. Они, дакле, не говоре о прилици да се на Север Космета врате институције државе Србије које су раније постојале, или да тренутак искористе за чвршће повезивање са матицом, они хоће само свој ЗСО у оквиру шиптарске парадржаве!! И Вучић их у томе подржава! Занимљиво!

Али, још занимљивије је да Српска листа, после консултација са Вучићем, не раскида коалициони споразум који би срушио тесну Харадинајеву “владу”, нити обуставља свој рад у тзв. “Скупштини Косова”.

Дакле, могло би се рећи, да је Српска листа заправо привремено замрзнула рад на такав начин да тиме ничим не омета ни функционисање шиптарске владе, нити рад њихових пара-институција. А ту је и занимљива Харединајева изјава да не намерава да подноси оставку и да верује да ће се Српска листа ускоро вратити у “владу”. Најзанимљивије!

Када Ноам Чомски говори о манипулативној стратегији коју назива “проблем-решење” он, поред осталог, тврди да је њен циљ припремање јавности за брзу акцију власти по неком питању. Нема сумње, да од тренутка Ђурићевог хапшења сви битни актери ове приче помињу ЗСО. Хашим Тачи је одмах оптужио Србију да је исценирала догађај у тренутку када је он дао налог за израду ЗСО, Вучић је исте вечери рекао да Приштина нема намеру да конституише ЗСО, Српска листа је објавила да ће, ако мора, сама конституисати ЗСО, Харадинај се на то надовезао да би они који тако нешто покушају могли бити ухапшени…

ЗСО, ЗСО, ЗСО … А, наизглед, нема никакве непосредне везе са самим догађајем.

Можда је ту кључ ове представе? Да видимо шта о томе каже Аљбин Курти, водећи шиптарски опозиционар:

„С једне стране, ухапсите Ђурића и задржите га пет минута, почнете да пишете статут Заједнице који је веома проблематичан и истовремено кажете да желимо да наставимо дијалог са Вучићем, који нас је назвао терористима те вечери – то је само филм … По мом уверењу, било је потребно не више од два дана да се покаже да није била у питању владавина права и уставни поредак, већ да се ради о политичким играма“, оценио је Курти. 

Добро обавештен човек. Није као наш Коштуница.

Када се све сагледа очигледно да су сценаристи ове политичке манипулације, поред Вучића и Тачија сигурно ту има и прстију Запада:

да догађај неће ничим угрозити, нити вратити уназад “бриселски дијалог” и његове досадшње “резулате”.

као и да ће убрзати стварање тзв. ЗСО како би Вучић имао могућност да тим “уступком” брани своју намеру да шиптарској парадржави дозволи столицу у УН, макар као посматрачу, што је најновији предлог Немачке.

Наведени сценарио је поставка овог аутора на бази чињеница којима располаже и специфичних аналитичких матрица које поседује. Остаје нам да чекамо и видимо да ли ће је догађаји потврдити. С обзиром на задате рокове нећемо морати чекати превише дуго.

Слично овоме размишља и Волфганг Петрич, последњи опуномоћеник за Косово пре почетка НАТО бомбардовања, који на питање радија Дојче веле  – Шта очекујете да ће се десити сада, када је господин Ђурић у Србији? – одговара: 

“Па, очекујем да ће се сви вратити послу и наћи решење за асоцијацију српских општина. Верујем да је то кључни сегмент који још увек недостаје. Тек након тога моћи ће да се преговара о некаквом чланству Косова у Уједињеним нацијама или о нечем сличном…”

И то би Вам било ТО! Путин је развио супероружје, НАТО је бескористан! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Аналитички форум